Atentat na kralja Aleksandra
Diplomatsko jačanje pozicije Jugoslavije (Balkanski savez između Jugoslavije, Rumunije, Grčke i Turske, Mala Antanta – Jugoslavija, Rumunija, Čehoslovačka, obnova narušenih odnosa sa Bugarskom) nije odgovaralo interesima fašističke Italije. To je bio razlog što je Musolini godinama planirao ubistvo kralja Aleksandra. Saradnike je pronašao u pripadnicima ustaškog pokreta i VMRO. Italija je pružala logističku podršku ovim organizacijama i na stotine ustaša je pripremano za terorističke akcije u.logorima za obuku u Italiji i Mađarskoj. Na sastanku između ustaškog vođe Ante Pavelića i šefa VMRO Vanča Mihajlova, odlučeno je da se atentat izvede u Francuskoj, gde je jugoslovenski kralj trebalo da dođe u posetu 9. oktobra 1934. godine. Pod rukovodstvom Ivana Perčevića, bivšeg austro-ugarskog oficira, u logoru Janka Pusta, ubrzane su pripreme za atentat . Izvršioci su izabrani kockom.
Iako su obaveštajni podaci ukazivali na pripremu atentata, to nije rezultiralo otkazivanjem posete ili povećanim stepenom bezbednosti. Kralj Aleksandar je na razaraču “Dubrovnik” isplovio iz Zelenike 6. oktobra 1934. godine, dok je kraljica Marija zbog loših vremenskih uslova odustala od plovidbe i u Francusku krenula vozom. Tri dana kasnije, razarač Dubrovnik je uplovio u luku Marseja.
Grad Marsej je za vreme Prvog svetskog rata prihvatio veliki broj srpskih ranjenika, đaka, i izbeglica. Domaćini su prihvatili kraljevu želju da u protokol posete uključe i polaganje venca na Spomenik ratnicima Istočnog fronta. Građani Marseja su u velikom broju izašli na ulice da pozdrave jugoslovenskog kralja. Kada je kolona automobila stigla do palate Berze, iz mase sveta se izdvojilo lice koje je skočilo na papučicu automobila i iz pištolja ispalilo na kralja smrtonosne hice. Pištolj je bio sakriven u buketu cveća, a atentator je čak kliktao “Živeo kralj”.
Prema zapisima pukovnika Pavlovića, “Kralj je načinio nekoliko grimasa licem i očima i umirio se.” Atentator je savladan i istragom je utvrđen njegov identitet – Veličko Dimitrov Kerin. Otvoreno pitanje je ostalo da li su Francuzi preduzeli dovoljne mere obezbeđenja. Predviđena “Živa ograda” od policajaca bila je proređena, kabriolet Delaž bio je sa spuštenim zadnjim delom krova, nije bio prisutan ni jugoslovenski ađutant koji je po dužnosti morao da se nalazi sa strane kada se kralj vozi automobilom.
Poslednju počast kralju Aleksandru u Beogradu je odalo više od pola miliona ljudi. Saborna crkva bila je sva u crnini. Ograde porte i ulaz u crkvu obavijeni su crnim draperijama. Iz Beograda je kraljev kovčeg vozom prebačen u Mladenovac, a odatle automobilom na Oplenac. Duž 37 km dugog puta, narod Šumadije je klečeći na kolenima i sa svećama u rukama odavao poslednji pozdrav kralju. Kovčeg su u crkvu Svetog Đorđa uneli seljaci iz Šumadije. Sahrana je obavljena 18. oktobra u 15 časova.
