Negotin

 

  • Feliks Romuliana


    Feliks Romulijana



    Felix Romulijana predstavlja rezidenciju rimskog imperatora Gaja Galerija Valerija Maksimijana. Palati je dao ime po svojoj majci Romuli, paganki koja je prebegla u ovaj kraj i udala se za lokalnog meštanina. Služio je u vojsci cara Dioklecijana gde je izgradio uspešnu karijeru i stigao do visokog položaja. Umire 311. godine u Bugarskoj, u okolini Sofije. Sahranjen je pored majke koja je umrla 305. godine. Ostao je upamćen kao veliki progonitelj hriščana.

     

    Felix Romuliana

     

    Felix Romuliana

     

    Felix Romuliana

     

    Felix Romuliana

     

    Felix Romuliana

     

    Felix Romuliana

     

    Felix Romuliana

     

    Felix Romuliana

     

    Kada je Romulijana otkrivena mislilo se da predstavlja rimski vojni logor. Obimnija istraživanja 1953. godine dovela su do otkrića palate sa nakitima, mozaicima i novčićima što je arheologe dovelo do zaključka da to ne može biti vojni logor. Zagonetka je rešena tek juna meseca 1984. godine otkrićem kamena sa natpisom Felix Romuliana. Najveća građevina u palati je istovremeno i jedan od najvećih u hramova u Evropi - Jupiterov hram. Pronađen je i veliki broj mozaika - najvredniji od njih čuvaju se u zaječarskom muzeju dok su ostali pokriveni peskom da ne bi propadali. Romulijana je imala i sistem podnog grejanja, dva bunara koji su sačuvani i akvadukt.

     

     

    Najveći deo Romulijane na žalost još uvek leži ispod zemlje čeka neka srećnija vremena, a najnovija istraživanja nemačkih arheologa pomoću specijalnih mašina govore da izvan carske palate postoji veliki broj građevina, možda i čitav jedan grad.

    Udaljenost
    Zaječar  15km

    Turistička karta istočne Srbije

    Feliks Romuliana - karta

     

     

     

  • Kanjon Vratne


    Vratna



    Iako duga svega 20 kilometara, reka Vratna je izuzetna i njena klisura je jedna od najlepših u Srbiji. Na svom putu prolazi kroz tri prerasti -  prirodne kamene mostove visoke pedesetak metara. Zovu ih još i vratnjanske kapije. Turisti uglavnom posećuju prve dve pošto se do njih stiže za desetak minuta, obeleženom pešačkom stazom od ženskog manastira Vratna.  Šumom koja više liči na prašumu, odjekuje cvrkut ptica i žubor reke. Treća kapija je udaljena 3 km i do nje je moguće stići kroz uzan kanjon kojim prolaze samo iskusniji planinari ili stazom kroz šumu što je manje atraktivno.



    Canyons Kanjoni

     

    Canyons Kanjoni

     

    Canyons Kanjoni

     

    Canyons Kanjoni


    Do Vratne se stiže putem Negotin - Kladovo. Posle prelaska mosta treba skrenuti levo. Put vodi kroz tipična krajinska naselja Slatina i Urovica, čiji su stanovnici uglavnom na radu u zapadnoj Evropi, a zarađeni novac su uložili u izgradnju elitnih kuća. Postoji mogućnost dolaska i autobusom jer do Negotina postoji redovna autobuska linija.


    Udaljenost
    Negotin 30 km

    Turistička karta istočne Srbije

    Vratna - karta

     

  • Rajačke pivnice


    Rajačke pivnice (pimnice)



    Rajac je najpoznatije selo ovog kraja i ovde turisti odavno dolaze. Iako na mnogim starim vinskim podrumima stoji natpis pivnica, u novije vreme za Rajačke pivnice se sve češće koristi naziv pimnice. Arhitektura je identična pivnicama iz Rogljeva, samo što ih ima znatno više. Ulice su široke da bi se lakše unelo grožđe. Radnim danima, kada turista ima malo, na njima retko možete sresti nekoga –  sve izgleda kao da je vreme nekada davno stalo.

    Nalaze se na brdu iznad sela Rajac, 25 km od Negotina.


    Rajacke pimnice

     

    Rajacke pimnice

     

    Rajacke pimnice

     

    Rajacke pimnice

     

    Rajacke pimnice

     

    Rajacke pimnice

     

    Rajacke pimnice

     

    Rajacke pimnice



    Turistička karta istočne Srbije Rajacke pivnice - karta

     

  • Rogljevačke pivnice


    Rogljevo



    Rogljevčani su poreklom sa Kosova i u ove krajeve su došli posle velike seobe Srba pod Arsenijem Čarnojevićem. To je i razlog zašto su ove pivnice slične onima sa Kosova. Iako najstarije sačuvane pivnice u Rogljevu potiču iz druge polovine XIX veka, smatra se da ih je bilo i u XVIII veku. Od 150 koliko ih je preostalo, aktivno (proizvode vino) je oko 30.



    Građene su od kamenog peščara četvrtastog oblika. Da bi se obezbedila potrebna vlažnost i temperatura izmedju 12 i 18 stepeni jedan deo pivnica je ukopan u zemlju. U centru vinskog sela je trg, bunar i stari dud. S obzirom da su vinogradari ovde ostajali i po mesec dana u toku letnjih radova, do Drugog svetskog rata postojala je i pekara.

    Rogljevačke pivnice su smeštene u brežuljkastom kraju i udaljene su 18 km od Negotina.

     

     

     

     

     

     

     

     

     



    Istočna Srbija - Turistička karta Rogljevacke pivnice - karta

     

Additional information