Poslednji stihovi kapricioznog starca

Potresni stihovi o prolaznosti života, pronađeni su u staračkom domu u zabitom australijskom gradiću. Kada je ovaj starac umro u staračkom domu malog australijskog grada, svi su smatrali da je otišao ne ostavivši nikakav trag. Kasnije, kada su medicinske sestre raščišćavale njegovu skromnu imovinu, pronašle su ovu pesmu. Njen značaj i sadržina toliko su zadivili osoblje staračkog doma, da su se kopije brzo rasule i po ostalim institucijama. 

Jedinstveno zaveštanje starca pojavilo se na Božić u časopisima širom zemlje, a takođe i u publikacijama za psihologe. Ovaj starac koji je umro u zabitom australijskom gradiću, zadivio je ljude širom sveta dubinom svoje duše.

Šta vidite doktori, šta vidite, 
gledajući me? O čemu razmišljate?
„O, to je mrzovoljni starac, odsutnog pogleda 
Koga godine nisu učinile mudrim,

Koji život nije upoznao. “
Koji sedi nad jelom i ćuti,
Kada sestra pomamno vrišti „Jedi!“
Koji ne primećuje vaše napore
I stalno nešto gubi, čas cipele, čas čarape.

Koji, suprotstavljajući se ili ne,
Dozvoli da se sa njim uradi sve što treba,
Čiji dan treba još nečim ispuniti,
Osim da se okupa ujutru i nahrani za ručak.

Tako vi razmišljate? Tako to vidite?
Onda otvorite oči, lekari. Jer vi mene ne vidite.
Ali, dok tiho sedim ovde,
Potčinjavajući se vašem poretku i ispunjavajući vaše želje
Reći ću vam nesto o sebi i o tome kako se ja osećam.

Ja sam desetogodišnji dečak, koji živi sa ocem i majkom, 
Braćom i sestrama, i naša porodica je najvoljenija na svetu.

Ja sam krilati tinejdžer od šesnaest leta
Koji želi da upozna ljubav
I mladoženja, kome je dvadeset, od zakletve koju sam upravo dao
Srce mi poskakuje.

Ovde mi je dvadeset pet, i ja imam mališana
Kome je potrebna nega, zaštita, dom i porodica.
On raste brzo i u mojim tridesetim
Ja shvatam da su nas porodične veze čvrsto vezale zauvek.

U četrdesetim žena mi nije dozvolila da budem sasvim tužan
Kada su deca napustila dom
A u pedesetim oko mojih nogu trčali su unuci,
Ponovo smo bili s decom, moja voljena i ja.

Ali evo, nada mnom se nadvio crni oblak: moja žena je mrtva.
Sa užasom gledam u budućnost, drhteći od onoga što me čeka tamo.

Sada živim za decu i njihovu decu.
Mislim na prošle godine, na ljubav koju sam imao.

Sada sam starac....i život, okrutna stvar
Čini da izgledam glupo.

Telo mi se raspada, snaga nestaje,
Na mestu gde je nekada bilo srce, kamen je sada.
Ali unutar oronule ljušture i dalje živi mladić
Sa srcem koje i dalje tuče kao da je na baterije.

Sećam se svega, radosti i bola.
Volim ovaj život i živim kao ranije.
Vremena je bilo tako malo, i proletelo je tako brzo
I znam da ništa na ovom svetu ne traje zauvek.

Dakle, otvorite oči ljudi!
Otvorite i pogledajte mrzovoljnog starca.
Pogledajte pažljivije! I videćete me...

Original koji na engleskom zvuči srceparajuće, možete pročitati ovde.