Damask

Damask, glavni grad Sirije, smatra se jednim od najlepših i najstarijih gradova na svetu. Prvi put se pominje još 2500. godine p.n.e. Deo grada nazvan Stari grad nalazi se na listi mesta Svetske baštine UNESKO-a. Okružuje ga Rimski zid, i mnogi njegovi delovi očuvali su svoj nekadašnji izgled i strukturu. Drevni kvartovi, Via Rekta (Prava ulica), Umejadska džamija koja spada među najveće na svetu, Grčka pravoslavna patrijaršija Antioha, podzemna crkva Sv. Ananiasa, i Toranj Bab Kisan samo su neki od fascinantnih spomenika kulture koje treba obići.

Turisti koji vole kupovinu i cenjkanje trebalo bi da posete pijace u Damasku, ukljucujući i čuvenu Suk-al-Hamidiju sa konačištem Kan Asad Paša, i najveću pijacu začina. Još jedna interesantna lokacija je i džamija Saida Zeinab, u kojoj se nalazi grobnica Muhamedove unuke po kojoj je i dobila ime. Mnogi biblijski događaji su se po predanjima dogodili u Damasku i njegovoj okolini. Među njima su mesto gde je Kain ubio Avelja, kralj Nimrod našao poslednje utočište, a apostol Pavle primio hrišćanstvo. Čuvena ikona za koju se tvrdi da ima čudotvornu moć da leči, a koju je naslikao apostol Luka može se videti u Pravoslavnom manastiru Majke Božije u gradu Saidnaji.

Malula, gradić u blizini Damaska izdvaja se po činjenici da se na čitavom svetu jedino u njemu i dva okolna sela još uvek upotrebljava dijalekt poznat kao „zapadno aramejski“ kojim se služio i sam Isus Hrist. Pored toga, turističke atrakcije ovog gradića su i manastir Svete Tekle i crkva Svetog Sergiusa. Damask je neverovatna mešavina modernih nebodera, luksuznih automobila, savremene tehnologije sa jedne strane, i ruševina drevnih građevina, zaprežnih kola i starovremskih zanatskih radnjica sa druge.

Alep

Alep je grad od skoro 2 miliona stanovnika i nalazi se u severoistočnom delu Sirije. Smatra se da je samo Damask, prestonica ove države, starija od Alepa. Po nekim navodima, ipak je Alep taj koji je stariji. Za razliku od Damaskau kome je uvek vreva, u Alepu je atmosfera mnogo opuštenija. Grad je čuven po svojoj tvrđavi koju je u 13. veku izgradio Saladin. Ona je odlično očuvana pa se može zključiti kakav je život bio u to vreme. Turisti mogu videti javno kupatilo, džamiju, amfiteatar. Ova tvrđava je prvo mesto koje će vam meštani preporučiti za obilazak. Nakon razgledanja možete se opustiti u nekom od prijatnih kafića koji se nalaze na trgu ispred tvrđave, uz neku od čuvenih sirijskih poslastica ili se osvežiti čašom tek isceđenog soka neverovatnog ukusa.

Pored tvrđave, najveći mamac za turiste je bazar koji se prostire na skoro 12 kilometara. Pokriven je i u njemu se može kupiti sve od zlata pa do tradicionalnih orijentalnih začina i slatkiša. Nemojte propustiti da kao poklon prijateljima, ali i sebi, kupite neki od veoma kvalitetnih sapuna od maslinovog ulja koji se meša sa različitim travama kako bi se dobile mnogobrojne arome. Tu turisti mogu otkritii i da su Sirijci jedan veoma srdačan i prijatan narod. Interesantan je spoj kultura i religija na ovom prostoru. Iako je Sirija zemlja u kojoj je većina stanovništva muslimanske veroispovesti, činjenica da se početak hrišćanstva vezuje upravo za nju, svakako je doprineo duhu tolerancije koji se oseća na svakom koraku. Sirijci pored džamija koje redovno posećuju, ne izbegavaju ni hrišćanska svetilišta. Jedna od najvećih džamija u Siriji, Zaharijeva džamija, nalazi se upravo u Alepu. Pored toga, dok ste u ovom gradu, neizostavno posetite i Sinaj da vidite ikonu Presvete Bogorodice, kao i da odate počast moštima Svete Tekle.

Sirija

Direktor Luvra – Andre Paro, rekao je jednom prilikom: “Svaki civilizovan čovek ima dve domovine. Prva je tamo gde se rodio, a druga je Sirija.” Teško je ne složiti se sa njim: u Siriji se turisti osećaju ne kao u gostima, već kao kod kuće. I pored svih različitosti i neobičnosti, ona je “svoja”.

Na ovoj zemlji su se rađale i rušile imperije i velike svetske kulture, ostavivši potomcima u nasleđe tvrđave, puteve, akvadukte i cele gradove.

Većina istorijskih objekata ima gigantske razmere. I sama Sirija, bez obzira što na karti ne izgleda velika, impresionira svojim prostranstvom i rastojanjima. Međutim, to ne znači da treba žuriti i da kao japanski turisti treba da trčite od mesta do mesta. Naprotiv, mnogo je bolje prilagoditi se sirijskom tempu: tumarati po uskim ulicama biblijskih gradova, pušiti nargile, sedeti pored antičkih spomenika i razgovarati sa Sirijcima koji na ulici piju slatki čaj.

Siriju s punim pravom možemo nazvati Svetom zemljom. Upravo u Siriji je kršten Savl – budući apostol Pavle. Prvi hriščani su se od progona skrivali u Damasku. I upravo ovde, i samo ovde, se do današnjih dana, sačuvao jezik kojim je govorio Isus Hrist.