Deliblatska peščara

Specijalni rezervat prirode Deliblatska peščara, odlikuje se veoma retkim dinskim reljefom i pejzažima, očuvanim ekosistemima i retkim biljnim vrstama. Zbog posebnih ambijetalnih uslova, često se koristi i za snimanje filmova („Ko to tamo peva“, „Jesen stiže dunjo moja“, „Sv, Georgije ubiva aždahu“...).

Prvo pošumljavanje radi vezivanja peska i sprečavanja razvejavanja započeto je 1818. godine za vreme Marije Terezije. Najvećim delom se nalazi na području opštine Kovin.  Jedan manji deo pripada Beloj Crkvi u čijoj se blizini nalazi „Labudovo okno“ - deo rezervata koji izlazi na Dunav  i predstavlja veliko stanište ptica močvarnica. Glavno izletište je Devojački bunar kod Alibunara.

Đavolja Varoš

Đavolja Varoš se nalazi na obroncima mistične Radan planine, na oko 700 m nadmorske visine. Do nje se može stići pešice od Prolom Banje za oko sat vremena ili kolima. Đavolju varoš čine dve retke prirodne pojave: atraktivne zemljane figure i dva izvora jako kisele vode.

Zemljane figure su erozivnog porekla. Stalno se stvaraju, rastu, mogu da traju i po nekoliko decenija, nestaju i stvaraju. Kiše rastvaraju i odnose zemljište, pa se zemljane kule sve više uvlače u unutrašnjost brda. Sličnih pojava u Evropi ima na Alpima i u Francuskoj ali su ove veće i brojnije. Visine su od dva do petnaest metara. Atraktivnosti fenomena doprinosi i okruženje koje deluje prilično surovo.

Postoji više legendi o nastanku kamenih figura čovekolikih kontura. Jedna od njih kaže da jednom davno, rodiše se brat i sestra i zaljubiše jedno u drugo. Odluče oni da naprave svadbu, pozvaše svatove, a bog, besan zbog rodoskrnavljenja, okameni ih sve, samo stara majka osta, od čijih suza i danas teče potok crvene boje. Nauka objašnjava crvenu boju potoka visokim sadržajem gvoždja u zemlji.

Đavolja Varoš poznata je i po izvoru jako kisele vode  (pH 1.5) što je retkost u svetu. Narod je smatra lekovitom, ali naučnici još uvek nisu dovoljno ispitali kako ova voda utiče na organizam.

Na ulazu u kompleks, nalazi se kafana brvnara. S obzirom na sve veći broj turista, napravljeni su vidikovci, stepenice i sprovedena struja tako da je moguće i noćno posmatranje što je poseban doživljaj.

Od restorana u okolini, preporučujemo restoran "Božji Raj" u Prolom Banji. Više informacija na strani restorani.

Udaljenost                  Kuršumlija 27 km Niš 89 km

Kanjon Jerme

Reka Jerma (Sukovska reka) je leva pritoka Nišave ukupne dužine 72 km. Klisura reke Jerme nastala je pre oko 65 miliona godina nakon regresije Panonskog mora. Današnji izgled formiran je kombinovanim dejstvom tektonskih aktivnosti, denudacije, vodene erozije i kraških aktivnosti u pliocensko-pleistocenskoj fazi. Tada je nastala i reka Jerma.

Jerma izvire istočno od Vlasinskog jezera, gde njen izvorišni krak čini Vučja reka. Posle 17 km ona prelazi u Bugarsku, preko Bugarske teritorije teče 27 km, a zatim se vraća u Srbiju kod sela Petačinci (opština Dimitrovgrad) i teče još 28 km do ušća u Nišavu.

Probijajući se kroz Vlašku planinu ( 1442 m) i Greben planinu ( 1337 m), reka Jerma je formirala 2 impresivna klanca: Vlaško i Odorovsko ždrelo, sa stranam visokim 300 - 400 m i širinom 10 - 30 m. Voda se kroz klisuru stropoštava sa ogromnih blokova, peni i kovitla uz jaku huku. U širem delu klisure, u letnjim mesecima, dubina šerme iznosi svega nekoliko desetina centimetara, dok u klisuri dubina na pojedinim mestima dostiže i 2 m. Vodostaj je najviši u vreme topljenja snega i jakih kiša.

Sve do tridesetih godina prošlog veka, klanci su bili potpuno neprohodni. Tada je za potrebe rudnika kamenog uglja, kroz klisuru probijena trasa železnice uskog koloseka. Rudnik je posle 30 godina zatvoren, a umesto pruge je izgrađen asfaltni put. Izgradnjom puta, naglo je porastao broj posetilaca ljubitelja divlje lepote klisure Jerme i manastira Poganovo.

Kanjon Resave

Samo nekoliko kilometara od Velikog Buka, jednog od najviših vodopada Srbije, kroz stene kučajskih planina, usekla je sebi put rečica Resava. Najlepša deonica jednog od najužih kanjona Srbije zove se Sklop. Tu se gotovo vertikalne strane kanjona, visoke nekoliko stotina metara, približavaju jedna drugoj na samo nekoliko metara.  Maleni vodopadi, nepregledne šume i netaknuta divlja priroda neodoljivo zovu da se zakorači u svet iz bajki. Kroz kanjon dug dvadesetak kliometara vodi dobar makadam.

Prirodne atrakcije