Ovcarsko Kablarska klisura

 

  • Banje Srbije - Ovčar Banja

     

    Ovčar Banja

     

     

    Ovčar Banja je smeštena na obali Zapadne Morave, na nadmorskoj visini od 279 m, u srcu Ovčarsko-Kablarske klisure. Okružena je šumovitim planinama Ovčarom i Kablarom, na kojima je markirano nekoliko pešačkih i alpinističkih staza. Staze za pešačenje postoje i uz Zapadnu Moravu što je posebna atrakcija u periodu od aprila do oktobra. Na veštačkom jezeru "Međuvršje" na Zapadnoj Moravi uređena je staza za sportski ribolov, duga 800 m, a kupališna sezona traje od maja do septembra. Pored prirodnih lepota, okolina Ovčar Banje je bogata i kulturno-istorijskim spomenicima jer se u Ovčarsko-Kablarskoj klisuri nalaze srednjovekovni manastiri Srbije.

    U Ovčar Banji se tokom leta organizuju kulturne i sportske manifestacije.

     

    Ovcar Banja

     

    Indikacije:
    -reumatska oboljenja i degenerativni reumatizam
    -spondiloza i artroza
    -posledice preloma kostiju
    -povrede mišićnog tkiva
    -kožna oboljenja

     

     

    Do Ovčar Banje se može doći magistralnim putem Beograd-Čačak-Požega i železnicom (Beograd - Bar).


    Udaljenost
    Beograd 160 km
    Čačak 18 km

     

  • Ovčarsko-kablarska klisura

     

    Ovčarsko-kablarska klisura

     

     

    Pogled na meandre Zapadne Morave u Ovčarsko-kablarskoj klisuri spada u nešto najlepše što se u Srbiji može doživeti. Ovčarsko-kablarska klisura, usečena između planina Ovčara i Kablara,  dugačka je oko 20 km i udaljena 18 km od Čačkai. Klisura se odlikuje  strmim stranama i uklještenim meandrima Zapadne Morave. Najveća dubina klisure iznosi 710 m. Reka Morava je pregrađena branama pa su formirana dva veštačka jezera na kojima postoji mogućnosti za ribolov, plivanje i vožnju čamcem.

     

     

    Pored prirodnih lepota, turistički potencijal predstavja i veliki broj pravoslavnih manastira okruženih šumama, vodom i stenama, zbog čega je Ovčarsko-Kablarska klisura poznata i kao „Srpska Sveta Gora“. 

    U središtu klisure, na obali Zapadne Morave smeštena je Ovčar Banja gde je moguće naći smeštaj. Pored magistralnog puta Čačak – Požega, koji prolazi kroz klisuru, takođe postoji veći broj prenoćišta.

     

    Ovcarsko-Kablarska klisura

    Ovcarsko-Kablarska klisura

    Ovcarsko-Kablarska klisura

    Ovcarsko-Kablarska klisura

    Ovcarsko-Kablarska klisura

     

     

     

     

  • Ovčarsko-kablarski manastiri

     

    Ovčarsko - kablarski manastiri

     

     

    Ovčarsko - Kablarska klisura je predeo prepoznatljiv kako po prirodnim lepotama tako i po manastirima skoncentrisanim na malom prostoru. Pored 10 manastira, postoje i 2 sveta mesta obeležena kapelama (Savinje i Kađenica). Prve pisane podatke o njima je donelo objavljivanje turskih popisa iz XV i XVI veka.

     

    MANASTIR JOVANJE


    Niko sa sigurnošću ne može reći kada je ko je i kada sagradio Jovanje. Stara crkva posvećena Svetom Jovanu potopljena je 1954. godine prilikom gradnje hidroelektrane. Jovanje je često bilo rušeno. U XIX veku od manastira su postojale samo ruševine. Po legendi, Gospod se u snu javio dečaku Manastir Jovanje - Ovcar Kablarčobaninu govoreći mu da ode na Jovanjsko brdo i potraži manastir gde će naći zlato za njegovu obnovu. Čobanin je poverio svoj san vladiki Nikiforu koji mu nije poverovao. Uskoro, oslobađajući zaglavljenu nogu svoje koze, dečak pronalazi ćup sa zlatom i vladika mu daje blagoslov za obnovu manastira. Ovaj dečak život je kasnije psvetio Gospodu. Bio je iguman sve do svog upokojenja. Iz napisa sa njegove nadgrobne ploče saznajemo da je Jovanje ležalo u ruševinama još od Kosovske bitke, što znači da je postojalo pre 1389. godine.

    Nalazi se na levoj obali Zapadne Morave, na njenom najvećem meandru. Do manastira se stiže starim putem iz Ovčar Banje pored manastira Nikolje.


    MANASTIR USPENJE


    Manastir Uspenje - Ovcar Kablar Nalazi se 200 metara iznad manastira Jovanje. Posvećen je Uspenju Presvete Bogorodice. Na ovom mestu je nekada postojala kula sa zvonikom visoka oko 30 metara.  Sa nje se javljao početak liturgijesvim ovčarskim manastirima u vreme kada je Jovanje bilo lavra. Kažu da se zvono sa te kule čulo u Čačku udaljenom 16 km. Pretpostavlja da su kulu porušili Turci istovremeno kada i Jovanje. Vladika Nikolaj na om mestu zatekao je samo ruševine. Po njegovoj želji izgrađena je nova crkva manastira Uspenja, 1939. godine, kao verna kopija crkve Sv. Caru Konstantinu i Jeleni u Ohridu. Prvobitni ikonostas uništili su Bugari 1943. godine. Manastir je ponovo obnovljen 1998. godine, a 2004. je nastanjen monahinjama.


    MANASTIR BLAGOVEŠTENJE



    Manastir Blagoveštenje - Ovčar Kablar Nalazi se odmah iznad Ovčar Banje, u podnožju Kablara. Pretpostavlja se da potiče iz doba slavnih Nemanjića. Veći deo svoje istorije, ovaj manstir je bila „živa“ crkva sem u vreme kada je zbog svoje trošnosti morala biti napuštena. U XIX veku Joakim Vujić je zatiče spaljenu od Turaka, a u novije vreme je bila ugrožena izgradnjom tunela za elektranu odmah ispod manastira i tunelom za železnicu u blizini.U njemu je svojevremeno zamonašen Patrijarh Pavle.


    MANASTIR NIKOLJE


    Nalazi se na samoj obali Morave. Ko i kada je sagradio nikoljsku crkvu nije poznato. Na ikoni koja je pre rata čuvana u Narodnom muzeju u Beogradu, stajalo je da je ikonopisana u Nikolju 1489. godine. To je najstariji istorijski podatak o ovom važnom centru srednjevekovne srpske pismenosti.
    Manastir Nikolje - Ovcar Kablar
    Prema Vuku Karadžiću, u Nikolju je nekada živelo i do 300 kaluđera. Zajedno sa srpskim narodom koji se zbog neprohodnosti klisure sklanjao ovde, kroz svoju istoriju stradao je od Turaka i manastir. U njemu se od Turaka krio i Miloš Obrenović sa porodicom. On je u porti 1817. godine sagradio konak koji i danas postoji i nosi njegovo ime. Kasnije je, u znak zahvalnosti poklonio manastiru nešto zemle i jednu vodenicu koja je i danas u funkciji i nalazi se niže u Prijevoru.

    Manastir je kroz istoriju uglavnom bio nastanjen i danas je ženski.


    MANASTIR KAĐENICA


    Od Ovčar Banje na putu za Užice na tri kilometara sa leve strane nalazi se krst na steni pored puta. To je obeležje gde se nalazi ovaj manastir – pećina.

    U vreme kada je srpski narod bežao u zbegovima pred Turcima, pećine su bile najprirodnije sklonište. Pri jednom od napada Turaka, u ovoj pećini spas su potražili žene, deca i starci. Plač bebe koju majka nije uspela da smiri privukao je Turke. Pronašli su ulaz u pećinu, zatvorili ga slamom i zapalili je. Svi u zbegu su se u mukama ugušili od dima i oda tada se zbog dima(kada) pećina zove Kađenica.

     

     

     

  • Regioni Srbije: Pomoravlje

     

    Pomoravlje

     

     

    Manastir Manasija Pomoravlje je oblast u centralnoj Srbiji bogato raznim sadržajima: vodopadi Veliki Buk i Prskalo, pećine, kanjoni, akva park u Jagodini, tvrđava u Smederevu - Turizam - pomoravljeposlednja prestonica srednjovekovne srpske države. 

    U XIV veku, pred naletima Turaka, ekonomski i kulturni centar Srbije pomera se na sever u oblasti današnjeg Pomoravlja, gde neimari odvojeni od matice, stvaraju novi arhitektonski stil u kojima koriste tekovine srpsko-vizantijske škole, ali ih u isto vreme obogaćuju novim elementima. Tako nastaje Moravska arhitektonska škola čiji su najznačajniji predstavnici manastiri Ravanica, Manasijai Kalenić.

    U vremena davna na prelepim obalama Velike Morave sagrađeno je sedam pravoslavnih manastira koje je danas moguće obići ploveći udobnim čamcima namoravskim talasim.

     

     

    Manastir Ravanica
    Tvrdjava Smederevo Vrnjačka Banja

     

     

Dodatne informacije