Svi tekstovi o Portugaliji

 

  • Kuhinje sveta - Portugalska kuhinja


    Portugalska kuhinja


    Iako geografski gledano Portugalija ne pripada Mediteranu, portugalska kuhinja po mnogo čemu podseća na mediteransku. Ipak, s obzirom da su moreplovci nekada moćnog portugalskog carstva među prvima počeli da u Evropu donose egzotične kulinarske sastojke i plodove, portugalska kuhinja se po mnogo čemu razlikuje od mediteranskih standarda.



    Zvuči pomalo čudno, ali ova država koja izlazi na Atlanski okean, prebogata ribom i morskim plodovima, za nacionalno jelo ima ribu iz udaljenih hladnih mora Skandinavije i Kanade. U pitanju je riba bakalar (bakaljau), koji se služi svuda i u svakoj prilici. Priprema se na bezbroj načina, najčešće u kombinaciji sa krompirom, crnim lukom i maslinama.



    I ponuda supa i čorbi je veoma raznovrsna. Najpoznatija je čorba kaldo vedre koja se priprema od krompira, kupusa, maslinovog ulja, jaja i korijandera.


    Bogata istorija Portugalije i kolonijalna prošlost ostavila je uticaj na portugalsku kuhinju pa je na primer pirinič jako zastupljen u ishrani. Česta su i jela koja imaju afrički ili brazilski ukus. Naravno, plodovi mora su zastupljeni na svakom koraku.


    Idući od severa prema jugu, portugalska kuhinja sve više ima primorski karakter. Dok su na severu karakteristična masna jela, na jugu se pretežno pripremaju laganija jela. Ponekad između sela udaljenih svega 20 - 30 km, kulinarska različitost može biti neverovatna. U zabačenim selima, hrana se još uvek priprema na tradicionalan način.


     

  • Putovanja - Madeira


    Madeira


    Madeira je naziv za grupu ostrva u Atlanskom okeanu koja pripada Portugaliji, iako je od nje udaljena skoro 900 kilometara. Smeštena između Evrope i Afrike, ova ostrva odlikuju se blagom klimom. Najveće od 4 ostrva iz arhipelaga, ostrvo Madeira, poznato je i pod nazivom „Cvet okeana“ zbog bujne vegetacije. Na njemu se mogu naći najrazličitije egzotične biljke i sveće iz čitavog sveta.



    Glavne privredne grane ovog rajskog ostrva su turizam i poljoprivreda. Na Madeiri uspevaju mnogobrojne vrste povrća, banane, šećerna trska, i ono što je najpoznatije – vinova loza. Samo ime Madeira vuče poreklo od portugalske reči za šumu, jer je ostrvo nekada bilo prekriveno gustim šumama. Vina sa Madeire su jedna od najcenjenijih među poznavaocima enologije. Glavni grad Madeire je Funšal, koji je ime dobio po poljima komorača tj. divlje mirođije koja su se pružala sve do mora.


    Ova ostrva koja predstavljaju najzapadniji obod Evropske unije, otkrili su portugalski pomorci početkom 15. veka. Tadašnji kralj Portugalije Henri Navigator, naložio je da se taj arhipelag što pre naseli kako bi bio pripojen portugalskoj teritoriji. I danas se na na centralnom trgu u Funšalu nalazi grandiozni spomenik portugalskog moreplovca Zarka, koji je predvodio prvu pomorsku ekspediciju ka Madeiri.


    Kao što je već napomenuto, Madeira i Funšal žive od turizma, gajenja cveća i pravljenja vina. Životni standard je veoma visok, tako da je ovo jedan od najbogatijih gradova Portugalije posle Lisabona. Funšal je lepo uređen grad, prepun zelenila, lepih kuća i vrtova. Ne zovu ga bez razloga „Mali Lisabon“.

    U Funšalu između ostalog treba obići veliku katedralu izgrađenu početkom 16. veka, Muzej ribolova u kome se pored eksponata može videti i jedinstveni nakit od kitove kosti, botaničke bašte. Iako ima mnogo kafića, klubova i diskoteka, atmosferu sete i melanholije podstiču zvuci fado muzike koja je, kao i u Portugaliji, tradicionalan muzički žanr.



    Na svega 6 kilometara od Funšala, u planinskim predelima, smešteno je živopisno selo Monte. Malo i dražesno, sastoji se od nekoliko kaldrmisanih uličica i trga, a iz njega puca pogled na Atlantski okean. Nakon što pogledate okolinu i posetite crkvu u baroknom stilu Nostra Senjora do Monte, koja je sagrađena u 18. veku i u kojoj je kršten prvi stanovnik Madeire koji je na ostrvu i rođen, do grada se možete spustiti „maderijskim toboganom“. U pitanju je drveno prevozno sredstvo bez točkova, koje vuku dva vodiča u tradicionalnoj nošnji i već za 20-ak minuta možete se naći u gradu.


    Možete obići i i još neka manja ribarska mesta, poput Fajala ili Kamara de Lobos. Kako u turističkim agencijama kažu, za svega 16 evra, koliko košta jednodnevna autobuska karta. I ne zaboravite da kupite neki suvenir, na primer, neku bocu čuvenog vina ili nadaleko poznatu madeirsku čipku.


     

  • Putovanje Portugalija


    Portugalija


    Portugalija je bila jedna od prvih pravih imperija koja se prostirala na raznim kontinetima (Brazil u Južnoj Americi, Makao i Indija u Aziji, kolonije u Africi). Iz Portugalije se polazilo u nova geografska otkrića. Duh istraživača možete i vi osetiti obilazeći muzeje slavnih moreplovaca. Možete danima šetati po uskim ulicama srednjovekovnih gradova diveći se lepoti fasada, a noću možete uživati u čudima portugalske kuhinje ili slušajući fado muziku.



    Najveći portugalski gradovi su smešteni u dolini velikih reka. Lisabon je jedna od najlepših prestonica Evrope, mada se teško može porediti sa harizmatičnim Portom i njegovom atmosferom. Pažnju zaslužuje i grad Koimbra poznat po jednom od najstarijih univerziteta na svetu. Isto tako prelepe uspomene ponećete i iz srednjovekovnih gradova Obiduš, Marvan i Monsaraš.



    Srednjovekovni dvorci mogu se naći u celoj Portugaliji, a naročito u provinciji Alentaž (koja je poznata još i po srednjovekovnim belim selima i rodama). Ako želite da zavirite još dalje u prošlost, posetite keltsko naselje Citania de Briteiros ili rimski Conimbrig.

    Zahvaljujući geografskim otkrićima, portugalska kraljevska porodica je bila jedna od najbogatijih porodica Evrope, a bogate porodice su imale raskošne dvorce. Ovi dvorci su nešto što se ne sme propustiti. Dvorac Pena (Pena Palace) u Sintri, jednom od najromantičnijih gradova sveta, je jedna od najvećih turističkih atrakcija Portugalije, ali više ekstravagantnosti možete naći u dvorcima Mafra I Vila Vicosa.

    Sa svojim uskim ulicama i manastirima, Portugalija liči na kopiju svojih velikih suseda – Francuske i Španije. Sve ostalo ne liči na Evropu i može se videti samo ovde.



    Hoteli u Portugaliji

    Smeštaj u Portugaliji možete besplatno rezervisati ovde: Hoteli u Portugaliji


     

  • Putovanje Portugalija Lisabon


    Lisabon


    Jednu od najstarijih evropskih prestonica, Lisabon, osnovali su još drevni Feničani nadenuvši joj ime Olispio, što u prevodu znači Luka sirena. Ime koje danas nosi je dobio u 13.veku, kada je i postao glavni grad Portugalije. Baš kao i Rim i Istanbul, Lisabon leži na sedam brežuljaka na kojima se vekovima stvarala civilizacija i bogatila istorija.



    Tvrđava Svetog Đorđa, stara osam i po vekova,sa čijih se zidina pruža fantastičan pogled na ceo grad, jedna je od retkih građevina koje su preživele katastrofalan zemljotres 1755.godine koji je sravnio sa zemljom 75% grada. Na praznik Svih svetih, 1. novembra, kada je većina građana Lisabona bila u crkvama na misama, desio se snažan potres koji je uticao i na to da se reka Težo, koja protiče kroz centar grada i koja mu je uvek davala naročitu draž, naglo povuče, a zatim vrati kao talas visine 20 m, koji je odneo u smrt skoro 200. 000 ljudi. Markiz de Pombal, ondašnji premijer, inicirao je ponovnu izgradnju razorenog grada, vodeći ovoga puta više računa o izdržljivosti i čvrstini građevina. Danas, spomenik Markizu de Pombalu stoji u srcu grada, na Trgu slobode, na kome se održavaju sve važne manifestacije i sa koga se odvajaju svi važni putevi.



    Još jedna od interesantnih građevina u Lisabonu je i manastir Žeronimo. Sagrađen je na početku 16.veku na inicijativu Manuela Prvog, u pomorskom stilu, a u slavu Portugalije. Građevina duga 315 metara danas je grobnica Manuela Prvog, a tu je sahranjen i čuveni moreplovac Vasko de Gama.



    Jedna od najstarijih četvrti u gradu je Alfama. U njoj se i dalje mogu naći ljupke, živopisne kućice još iz perioda ranog srednjeg veka. Bairo Alto je , takođe, stari deo grada na čijim se ulicama rodila karakteristična portugalska fado muzika, koja nostalgično govori o različitim ljudskim sudbinama. Danas postoje brojni fado klubovi u kojima se, uz vino i bakalar, može uživati u zvucima ove muzike.


    Za sladokusce koji se nađu u Lisabonu, obavezna stanica je poslastičara Pasteis de Belem, koja postoji još od 1841.godine i koja po vlastitoj recepturi, do danas, priprema voćne i kremaste kolače specifičnog ukusa i mirisa.



    Glavno odmaralište i šetalite u Lisabonu je jedan od najvećih parkova u Evropi, park Monsanto. On se prostire na čak 10 kvadratnih kilometara i stanište je narazličitijeg rastinja pa ga zbog toga mnogi smatraju najvećim ekološkim parkom. Udaljen je petnaestak minuta od centra grada i do njega se može doći fascinantnim metroom, koji se prostire na nekoliko nivoa i povezuje sve delove grada. Međutim, za najupečatljiviji doživljaj grada, potrebno je obići ga tramvajem 28, zaštitinim znakom Lisabona, koji svojim karakterističnim izgledom i trasom vraća svoje putnike na početak prošlog veka, kada je i on sam prvi put izašao na ulice ovog prelepog grada.


     

Dodatne informacije