Kanjoni

 

  • Jelašnička klisura


    Jelašnička klisura



    Jelašnička klisura je od Niša udaljena 15, a od Niške Banje 3 kilometra. Iako je mala, proglašena je za specijalni rezervat prirode i poseduje nekoliko lepih mesta za kampovanje i piknik. Jedno od njih nalazi se na izlasku iz klisure i opremljeno je klupama, a preko puta njega je obelezena staza za penjanje. Kroz Jelašničku klisuru vodi uzan putu do Bojaninih Voda, izletišta na Suvoj planini. Planinarsko alpinistički klub iz Niša uradio je penjalište u prirodnoj steni sa atestiranom opremom gde je moguće penjanje uz nadzor članova kluba. Pored lepih stena interesantan je i vodopad Ripaljka, kao i ostaci rimskih utvrđenja. Nalazi se između sela Jelašnica i Čukljenik koja su sa gradom povezana autobuskim linijama.

    Turistička organizacija Niša   018-523-118


    Kanjon Jelasnice

     

    Kanjon Jelasnice

     

    Kanjon Jelasnice

     

    Kanjon Jelasnice

     

    Kanjon Jelasnice

     

    Kanjon Jelasnice

     

    Kanjon Jelasnice

     

    Kanjon Jelasnice

     

    Kanjon Jelasnice

     

    Kanjon Jelasnice

     

    Kanjon Jelasnice



     

  • Kanjon Jerme

     

    Kanjon Jerme

     

     

    Reka Jerma (Sukovska reka) je leva pritoka Nišave ukupne dužine 72 km. Klisura reke Jerme nastala je pre oko 65 miliona godina nakon regresije Panonskog mora. Današnji izgled formiran je kombinovanim dejstvom tektonskih aktivnosti, denudacije, vodene erozije i kraških aktivnosti u pliocensko-pleistocenskoj fazi. Tada je nastala i reka Jerma.

    Jerma izvire istočno od Vlasinskog jezera, gde njen izvorišni krak čini Vučja reka. Posle 17 km ona prelazi u Bugarsku, preko Bugarske teritorije teče 27 km, a zatim se vraća u Srbiju kod sela Petačinci (opština Dimitrovgrad) i teče još 28 km do ušća u Nišavu.

    Probijajući se kroz Vlašku planinu ( 1442 m) i Greben planinu ( 1337 m), reka Jerma je formirala 2 impresivna klanca: Vlaško i Odorovsko ždrelo, sa stranam visokim 300 - 400 m i širinom 10 - 30 m. Voda se kroz klisuru stropoštava sa ogromnih blokova, peni i kovitla uz jaku huku. U širem delu klisure, u letnjim mesecima, dubina šerme iznosi svega nekoliko desetina centimetara, dok u klisuri dubina na pojedinim mestima dostiže i 2 m. Vodostaj je najviši u vreme topljenja snega i jakih kiša.

    Sve do tridesetih godina prošlog veka, klanci su bili potpuno neprohodni. Tada je za potrebe rudnika kamenog uglja, kroz klisuru probijena trasa železnice uskog koloseka. Rudnik je posle 30 godina zatvoren, a umesto pruge je izgrađen asfaltni put. Izgradnjom puta, naglo je porastao broj posetilaca ljubitelja divlje lepote klisure Jerme i manastira Poganovo.

     

     

  • Kanjon Resave

     

    Kanjon Resave

     

     

    Samo nekoliko kilometara od Velikog Buka, jednog od najviših vodopada Srbije, kroz stene kučajskih planina, usekla je sebi put rečica Resava. Najlepša deonica jednog od najužih kanjona Srbije zove se Sklop. Tu se gotovo vertikalne strane kanjona, visoke nekoliko stotina metara, približavaju jedna drugoj na samo nekoliko metara.  Maleni vodopadi, nepregledne šume i netaknuta divlja priroda neodoljivo zovu da se zakorači u svet iz bajki. Kroz kanjon dug dvadesetak kliometara vodi dobar makadam.

     

     

    Kanjon Resave

     

     

    Kanjon Resave

     

    Kanjon Resave

     

    Kanjon Resave

     

    Kanjon Resave

     

    Kanjon Resave

     

    Resava kanjon - karta

     

     

  • Klisure i kanjoni


    Klisure i kanjoni



    Klisure i kanjoni se odlikuju specifičnom mikroklimom sa malim varijacijama temperature pa se smatra da su u uslovima klimatskih promena to bila mesta gde je najveći broj vrsta mogao da preživi. Postoje teorije po kojima su se zbog velikog broja kanjona, sa Balkana mnoge preživele vrste raširile po  Evropi. Na ovim prostorima klisure su često bile spas i za narod koji je povlačeći se pred nasiljem osvajača, spas našao u teško pristupačnim krajevima i tamo podigao manastire i sela.
    Kanjon-Uvac Kanjon Drine je treći po veličini u svetu, a Đerdapska klisura je jedna od najlepših u Evropi. Ipak, samo mali broj avanturista i planinara skrene sa glavnog puta i zakorači u fascinantne šume polu-prašumskog tipa, a takvih u istočnoj i jugozapadnoj Srbiji ima puno: Lazarev kanjon kod Bora, kanjoni i klisure Stare planine u okolini Pirota, Beli Rzav, klisura Gradca... Svaki njihov kutak opija svojom lepotom.

    Poslednjih godina u Srbiji kanjoning postaje sve popularniji. Kanjoning je u svetu odavno razvijen ekstremni sport koji se sastoji u savladavanju kanjona, odnosno svih prepreka na koje se može naići: vodopada, reka, kaskada , jama...To se čini plivanjem, penjanjem, hodanjem, provlačenjem kroz veoma uske procepe. Zavisno od težine kanjona koristi se alpinistička oprema i neoprenska odela. Uz pomoć iskusnih vodiča, lakše kanjone mogu osvojiti i početnici.


    Klisure i kanjoni Srbije - karta

     

  • Lazarev kanjon


    Lazarev kanjon



    Kanjon Lazareve reke ili Lazarev kanjon je jedan od najimpresivnijih elemenata reljefa istočne Srbije i jedan od najznačajnijih centara diverziteta biljaka na Balkanu. O kolikom se značaju radi, dovoljno govori podatak da je biljni svet Lazarevog kanjona raznovrsniji od flore nacionalnih parkova Kopaonik i Đerdap. Putovanje kroz Lazarev kanjon predstavlja putovanje kroz vreme jer je ova oblast jedno od poslednjih utočišta biljaka iz ledenog doba.



    Usečen u debele krečnjačke stene ispod Malinika u dužini od 9 km, okomitih divljih litica, sa brojnim siparima, procepima i pećinama, predstavlja najduži i najdublji kanjon u Istočnoj Srbiji. U najužem delu je širok svega 3 - 4 m, dok dubina dostiže i do 500 m. Na pojedinim mestima reka prolazi između uklještenih kamenih blokova koji čine prirodne mostove.



     

  • Nacionalni park Đerdap


    Nacionalni park Đerdap



    Nacionalni park “Đerdap“ je najveći nacionalni park Srbije. Odlikuje se veoma atraktivnim pejzažima i vidikovcima, izuzetno retkim biljnim i životinjskim vrstama, pećinama, potocima.

    Sastoji se od više ambijentalnih celina. Planina Starica obiluje blagim usponima i lepim pejzažima pa je često posećuju planinari i rekreativci. U njenom podnožju smešteno je jezero Veliki Zaton. Na samo 10 km dugom prostoru Malog Krša, nalazi se veliki broj značajnih geomorfoloških objekata, vidikovaca, izvora, reka ponornica, vodopada, jama i pećina sa nakitom. Planina Miroč sa istoimenim selom, pored specifičnog pejzaža ima i posebne atrakcije: kanjon reke Gradašnice i pećinu Gradašnicu. 12 km od Majdanpeka se nalazi Valja Perast – prirodni kameni most visok 26 m (sličnih ima u Vratni). Pored Majdanpeka se nalazi i jedna od najvećih atrakcija ovog kraja – Rajkova pećina.


    Do najlepših vidikovaca je teško doći bez vodiča, ali na putu od Velikog Gradišta prema Negotinu, koji najvećim delom prolazi pored Dunava, postoji više mesta sa kojih se pruža lep pogled. Jedno od njih se nalazi na deonici između Donjeg Milanovca i Kladova. Pored puta je urađeno odmaralište, a sa suprotne, rumunske strane je crkva i 40 metara visoka, u steni uklesana statua koja predstavlja starog rumunskog cara Decibela (Decebalus),  koji se u I veku borio protiv Rimljana. Posle nekoliko poraza, na kraju je 106. godine rimska vojska predvođena Trajanom odnela pobedu čime je tadašnja Rumunija postala rimska provincija, a Decibel je izvršio samoubistvo. Statua je rađena od 1994 – 2004 godine i koštala je preko milion dolara. Preko puta nje, na srpskoj strani, nalazi se Trajanova tabla vidljiva samo sa vode.



    Biljni i životinjski svet


    Virovi Dunava i Đerdapskog jezera, staništa su najraznovrsnijih vrsta riba od kojih su najznačajniji: som, smuđ, klen, štuka, bucov, mrena, bodorka, crvenperka, deverika, šaran, kečiga. Pored Dunava, pecati se može i na jezeru Veliki Zaton (2 km od Majdanpeka).

    Očuvane stoletne šume stanište su jelena, srna, divljih svinja, zečeva, lisica, šarenih tvorova, sova...Na Dunavu se sreće najraznovrsnija fauna ptica močvarnica, a u dolinama reka i nizijama mogu se naći prepelice, fazani i jarebice.

    Od velikog broja biljnih vrsta, posebno su značajne one čija se brojnost u Evropi znatno smanjila: mečja leska, koprivić, orah, jorgovan, medunac, kostrika, zlatna paprat, ruj, zelenika.


    Istorijski spomenici


    Nacionalni park "Đerdap" je jedini u Srbiji i jedan od retkih nacionalnih parkova u Evropi koji se odlikuje tolikim bogatstvom istorijskih spomenika da ih je teško nabrojati:

    Dunav je ovde nekada bio granica Rimskog carstva, tako da na celom toku Dunava nema toliko rimskih spomenika kao u u Đerdapu ( Dijana, Trajanova tabla, Trajanov most, rimski put). Na ulazu u Đerdapsku klisuru stoji srednjovekovni Golubački grad, a na izlazu svedok turske dominacije, tvrđava Fetislam. Tu je i Lepenski Vir, najstarije otkriveno praistorijsko naselje, staro više od 8000 godina. Na arheološkom lokalitetu "Okno"  se nalazi praistorijski rudnik (3800 – 3200 p.n.e), gde je pored 40-ak okana otkriven veliki broj alatki izrađenih od rečnih oblutaka i jelenskih rogova.


    Kontakt
    Nacionalni park Đerdap 030-590-778   
    Veb sajt: Nacionalni park Đerdap
    Nacionalni park Djerdap - karta

    *Fotografije iz ove galerije su iz arhive Nacionalnog parka Đerdap


     

  • Ovčarsko-kablarska klisura

     

    Ovčarsko-kablarska klisura

     

     

    Pogled na meandre Zapadne Morave u Ovčarsko-kablarskoj klisuri spada u nešto najlepše što se u Srbiji može doživeti. Ovčarsko-kablarska klisura, usečena između planina Ovčara i Kablara,  dugačka je oko 20 km i udaljena 18 km od Čačkai. Klisura se odlikuje  strmim stranama i uklještenim meandrima Zapadne Morave. Najveća dubina klisure iznosi 710 m. Reka Morava je pregrađena branama pa su formirana dva veštačka jezera na kojima postoji mogućnosti za ribolov, plivanje i vožnju čamcem.

     

     

    Pored prirodnih lepota, turistički potencijal predstavja i veliki broj pravoslavnih manastira okruženih šumama, vodom i stenama, zbog čega je Ovčarsko-Kablarska klisura poznata i kao „Srpska Sveta Gora“. 

    U središtu klisure, na obali Zapadne Morave smeštena je Ovčar Banja gde je moguće naći smeštaj. Pored magistralnog puta Čačak – Požega, koji prolazi kroz klisuru, takođe postoji veći broj prenoćišta.

     

    Ovcarsko-Kablarska klisura

    Ovcarsko-Kablarska klisura

    Ovcarsko-Kablarska klisura

    Ovcarsko-Kablarska klisura

    Ovcarsko-Kablarska klisura

     

     

     

     

  • Reka Gradac


    Reka Gradac



    Река Градац, мала, али брза понорница, извире испод планине Повлена и протиче кроз кривудаву и шумовиту клисуру. Званично је проглашена за једну од најчистијих река југоисточне Европе. На обали Градца, шест километара од Ваљева,налази се манастир Ћелије, а одмах испод њега, поред саме обале, етно домаћинство са рестораном.


    Reka Gradac

     

    Reka Gradac

     

    Reka Gradac

     

    Reka Gradac

     

    Reka Gradac

     

    Reka Gradac

     

    Reka Gradac

     

    Reka Gradac

     

    Reka Gradac

     

    Reka Gradac

     

    Reka Gradac

     

    Reka Gradac

     

    Reka Gradac

     

    Reka Gradac

     

    У хладу шума можете потражити спас од летњих врућина, одмарати у лежаљкама, расхлађивати се у реци, уживати у пастрмци, свежем козјем сиру и осталим специјалитетима домаће кухиње.Неколико километара даље, налази се манастир Лелић и Повлен, планина нетакнуте природе и задивљујућих пејзажа. На Градцу се налази неколико воденица, а најпознатија је воденица Саве Савановића, познатог српског вампира.

     

     

     

     

     

    Контакт
    ЈП
    "Ваљево-турист
    014-221-138             
    014-236-393


    Удаљеност
    Београд 104 км
    Нови Сад 142
    Лозница 80 км

    Valjevo - turistička karta

     

  • Reka Ibar


    Klisura Ibra



    Reka Ibar izvire u Crnoj Gori, ispod planine Hajla. Većim delom svog toka, Ibar se probija kroz uske klisure. Klisura reke Ibar od Kosovske Mitrovice pa do mesta Ušće je jedna od najlepših klisura Srbije. Ibar protiče kroz Rašku, kolevku srpske države, pa se u njegovoj okolini nalazi veliki broj srednjovekovnih manastira. Na samoj obali, smeštena je prelepa tvrđava Maglič, a preko puta nje restoran Jerinin grad, koji preporučujemo za pauzu.

    Ukupna dužina Ibra iznosi 276 km. Na reci se organizuju splavarenja, a tokom leta sportsko-turistička manifestacija "Veliki spust" na kojoj učestvuje više hiljada ljudi. Na žalost, reka Ibar se ne može pohvaliti čistoćom pa će te tokom raftinga na sve strane videti đubre.

    Povezan tekst:
    Rafting na Ibru



     

  • Sićevačka klisura


    Sićevačka klisura


    Sićevačka klisura se nalazi na putu Beograd - Niš – Sofija pa se pravi razvoj turizma očekuje za nekoliko godina kada će biti završena obilaznica preko Ploča. Klisura pruža dobre uslove za alpinizam i paraglajding. Na reci Nišavi još uvek radi hidroelektarana podignuta početkom XX veka. Od ostalih objekata u klisuri, značajni su crkva Sv. Petke u Ostrovici i Sićevački manastir Sv. Bogorodice, sagrađen 1644 god, a obnovljen 1875, nakon rušenja od strane Turaka. U selu Sićevu, poznatom po vinogorju i vinu, svakog leta se održava najstarija likovna kolonija na Balkanu, čiji je osnivač 1905. godine bila slikarka Nadežda Petrovič. U maju 2009. godine ovde je održan svetski kup u raftingu.


    Sicevacka klisura


    Sićevačka klisura je udaljena od Niša 14 km, a duga je 17 kilometara. U Sićevačkoj klisuri postoji jedan hotel i veliki broj restorana.

    Turistička organizacija Niša   018-523-118


    Sicevacka klisura


    Sicevacka klisura


     

  • Specijalni rezervat prirode "Uvac"


    Specijalni rezervat prirode "Uvac"



    Specijalni rezervat prirode Uvac je stavljen pod zaštitu da bi se sačuvao i razmnožio beloglavi sup, retka vrsta orla lešinara, impozantne veličine. Nalazi se na teritoriji opština Nova Varoš i Sjenica i zauzima površinu od 7543 hektara. Centralnu morfološku celinu rezervata predstavlja kanjonska dolina reke Uvac sa dolinama njenih pritoka. Vode reke Uvac su duboko usekle svoje koriro u krečnjačke stene. Prosečna dubina dolina je između 200 i 300 m, a maksimalna 350 m.


    Beloglavi supovi


    Rezervat Uvac izdvaja prisustvo preko 100 vrsta ptica. Pored beloglavog supa, među najznačajnijim su: suri orao, veliki ronac, orao zmijar, poljska eja, orao ribar, sivi soko, soko lastavičar, prdavac, buljina i druge. Značajno je i prisustvo retkih i ugroženih vrsta sisara i druge faune...Prirodno čiste vode vodotokova i akumulacija, staništa su 12 vrsta riba, kao što su mladica, potočna pastrmka, jezerska pastrmka, zlatovčica, lipljan, klen, skobalj, mrena i druge, a njihovi pojedini delovi prirodna su plodišta.

    Specijalni rezervat prirode Uvac karakteriše velika raznovrsnost flore, šumskih i ostalih biljnih zajednica.

    Povezani tekstovi:
    Kanjon Uvca

    Kontakt: Rebronja Mesko - koordinator čuvarske službe, 064-867-47-15, 063-832-95-98
    vožnje čamcem, razgledanje meandara, obilazak ušačkog pećinskog sistema



     

Dodatne informacije