Бранковина

Мало је села у Србији која се могу похвалити тиме да су дала толико познатих личности као Бранковина, село смештено десетак километара од Ваљева, на путу за Шабац. У селу постоји спомен-етно комплекс са гробовима кнеза ваљевског Алексе Ненадовића, ког су Турци погубили у сечи кнезова 1804.године заједно са Бирчанин Илијом, војводе Јакова Ненадовића, који је командовао војском у првом српском устанку, дипломате Проте Матеје Ненадовић и његовог сина и познатог писца, чика Љубе.
У оквиру комплекса је и црква Светих Арханђела подигнута 1830.године, неколико етно кућа и гроб Десанке Максимовић, која је овде завршила основну школу.

Контакт ЈП"Ваљево-турист”       014-221-138, 014-236-393 Удаљеност Београд 96 км Нови Сад 134 Ужице 77 км Лозница 72 км

Čegar

Jedna od najvažnijih bitaka u Prvom srpskom ustanku vođena je na Čegru kod Niša. Osim što je Niš za ustanike imao veoma važan strateški položaj, zauzimanje Niša kao većeg turskog privrednog centra je bilo od velikog značaja jer bi se njegovim pljačkanjem obezbedilo dalje finansiranje ratnih operacija. 1809. godine, oko 18.000 srpskih boraca dolazi do Niša. U tom trenutku u gradu je bilo samo 10.000 turskih vojnika. Prema predanju, Huršid paša šalje Sinđeliću lubenicu napunjenu zlatnicima da bi prešao na Tursku stranu. Sinđelić vraća lubenicu, ali mu šalje i tikvu napunjenu olovom uz napomenu da će takvih biti još, sve dok Turci ne napuste grad.

Srpska vojska nekoliko dana okleva sa napadom i u međuvremenu Turcima stiže pomoć. Od početnih 10.000 vojnika, sada je pod komandom Huršid paše 40.000 ljudi. Pored toga, turska konjica koja je veštim manevrima odvukla vojvodu Dobrnjca sa delom vojske se krišom vraća u grad. Promena brojnog stanja omogućava Turcima da prvi krenu u napad. Srbi odbijaju nekoliko talasa, a nezadovoljan učinkom, Huršid paša odseca glave komandantima artiljerije. Zatim kroz podzemne hodnike uvodi u borbu još 20.000 odmornih vojnika. Sinđeliću niko ne dolazi u pomoć i shvativši da je izdan i da je bitka izgubljena, oslobađa vojnike zakletve i naređuje spasavanje ranjenika. Započinju borbe prsa u prsa. Vojvoda Sinđelić silazi u barutanu i hicem iz kubure diže u vazduh ceo šanac.

Smatra se da je na Čegru poginulo ukupno oko 10.000 Turaka, od toga 6000 od eksplozije. Srba je poginulo onoliko koliko je bilo Resavaca - oko 3000 . Na njima Huršid paša iskaljuje svoju mržnju prema Srbima. Poginulim Resavcima odseca glave, hapsi ćurčije u gradu i naređuje da njihove lobanje napune pamukom kako bi ih poslao sultanu. Zatim uvodi porez da bi od preostalih lobanja podigao Ćele-kulu, nezamislivu opomenu srpskom narodu. Kada je Ćele-kula završena, ukupno je bilo uzidano 952 lobanje. To međutim nije bila konačna cena nesloge i izdaje. Pošto je u poslednjem redu ostalo mesta još za 30 lobanja, Huršid paša naređuje da se zarobljenim Srbima odseku glave kako bi se red dopunio.

Bitka na Čegru je bila prekretnica u Prvom srskom ustanku i smatra se da bi tok ustanka bio potpuno drugačiji da je Niš osvojen. U senci herojskog čina Stevana Sinđeliđa ostala je nesloga i izdaja.

Na mestu bitke, desetak kilometara od Niša, podignut je spomenik 1937. godine.

Istorijska mesta

Koncentracioni logor na Crvenom krstu

Koncentracioni logor na Crvenom krstu predstavlja jedan od malobrojnih sačuvanih fašističkih logora u Evropi, koji na autentičan način i danas svedoči o stradanju srpskog i romskog stanovništva, komunista, brojnih simpatizera pokreta otpora, koji su bili zatvoreni u njemu tokom nemačke okupacije.

Jedna od činjenica koje ovaj logor izdvaja od ostalih, je ta da je iz ovog logora 12. februara 1942. godine izvedeno masovno bekstvo logoraša. Tog dana se 108 od ukupno 150 logoraša probilo kroz bodljikave žice i pobeglo iz logora. Nakon ovog i još jednog uspešnog bekstva decembra iste godine, ovaj logor postaje pravi logor smrti.

Memorijalni park Bubanj

Memorijalni park Bubanj nalazi se jugozapadno od centra Niša na pošumljenom uzvišenju zvanom Bubanj. Ovo mesto je bilo jedno od najvećih stratišta tokom Drugog svetskog rata na području Jugoslavije. Procenjuje se da je ovde streljano između 10000 i 15000 ljudi. Broj streljanih se ne može tačno utvrditi, jer su tela prvo zatrpavana buldožerima, a avgusta 1944. godine su, nastojeći da pred kraj rata prikriju svoje zločine, Nemci su iskopavali i palili kosti (spaljivanje je trajalo 20 dana).

Spomenik u vidu 3 monumentalne pesnice različitih visina, koje simbolizuju i dete i ženu i muškarca koji su streljani na ovom mestu otkriven je na dan oslobođenja Niša 14. oktobra 1963. godine. Spomenik je rad hrvatskog vajara Ivana Sabolića.

Orašac

Srbija početkom devetnestog veka. Stanje u beogradskom pašaluku je za Srbe gore nego za sve vreme turske vladavine. Polako počinje da sazreva ideja o ustanku...Osetili su to i Turci...Januara 1804. godine odlučuju da poseku sve viđenije Srbe: knezove, popove, učitelje, trgovce...Jedan od malobrojnih koji je izmakao seču bio je Đorđe Petrović , rodom iz sela Viševac kod Rače Kragujevačke....On poziva preostale knezove, ugledne Srbe, vođe hajdučkih družina na tajnu skupštinu u Orašcu, na Sretenje. Na skupštini se donosi odluka, Srbija više robovati neće a za vođu ustanka izabran je Karađorđe.

Na mestu gde je zbor održan danas se nalazi spomen park, muzej, spomen škola i crkva. Stotinak metara dalje je Maričićeva jaruga, mesto gde je ustanak počeo, a u njoj tri mermerne ploče. Na levoj i desnoj ploči uklesani su stihovi iz epske narodne pesme "Početak bune protiv dahija". Na srednjoj je uklesano:

"Na ovom mestu 15. februara
1804. godine podignut je
Prvi srpski ustanak"

Deo kompleksa je i crkva podignuta 1870. godine. Pored crkve se nalaze muzej i spomen škola podignuta 1933. godine. Uoči prvog svetskog rata, kralj Petar Prvi obećao je meštanima Orašca da će umesto spomenika Karađorđu, u selu podići školu. To obećanje je kasnije ispunio kralj Aleksandar.

Orašac godišnje obiđe preko 100.000 posetilaca. U njemu se 15. februara održava centralna proslava državnog praznika - Dana državnosti Republike Srbije. Nalazi se 70 kilometara od Beograda.

,

,,Tu knezovi nisu radi kavzi,
Nit' su radi Turci izjelice,
Al' je rada sirotinja raja,
Koja globa davati ne može,
Ni trpiti Turskoga zuluma;
I radi su Božij ugodnici,;
Jer je krvca iz zemlje provrela,
Zeman doš'o valja vojevati,
Za krst časni krvcu proljevati,
Svaki svoje da pokaje stare.”

Iz pesme ,,Početak bune protiv dahija”

Podzemno sklonište Karađorđevića

Teritorija na kojoj se prostire današnja opština Mali Zvornik, kao i većina nastanjenih prostora na balkanskoj vetrometini, u magli istorije i preklapanja civilizacije, nikada neće biti dovoljno ispitana. Da bi kontrolisali put koji vodi duž obale reke Drine ka severnoj prestonici carstva, Sirmijumu, Rimljani su izgradili posebno utvrđenja, poput onog koje se uzdiže iznad današnjeg Zvornika. Slično utvrdenje je postojalo i na drugoj obali i njegovi ostaci se i danas mogu videti u Malom Zvorniku, preko puta same opštinske zgrade.

I novija istorija ovog kraja je misteriozna, pa tako iz prošlog veka imamo podzemno sklonište Karađorđevića. Reč je o spletu podzemnih hodnika i skloništa u kojima je kralj Petar II Karađorđević boravio pre napuštanja zemlje na samom početku Drugog svetskog rata. Još se istražuje šta se nalazi u sedamdesetak prostorija, ali za sada se zna da su tuneli iskopani u obliku časnog krsta, kao i da se u ovom lavirintu nalaze ostaci kapele, oltarski prostor i kraljeva česma. Pretpostavlja se da podzemni grad ima najmanje 5 izlaza prema Drini. Samo je jedan, sporedni ili možda lažni otvoren uz izvor vode za piće pored krečane. Temperatura u ovom podzemnom gradu je konstantno oko 17 stepeni.

Podzemni grad, odnosno kraljev ratni, dvor podignut je po najsavremenijim građevinskim i vojnim standardima tog vremena.

Ravna Gora

Ravna Gora je slikovita visoravan na planini Suvobor, prekrivena livadama, šumama i pašnjacima. Iako se odlikuje izuzetnom lepotom, u turističkom pogledu je potpuno zapostavljena. Možda razlog za to leži  u činjenici da je upravo na njoj, 13. maja 1941. godine, pukovnik Dragoljub Mihajlović osnovao gerilski pokret za borbu protiv Nemaca. Krajem XX veka, uz pomoć donacija, Srpski pokret obnove je na Ravnoj Gori podigao spomenik Draži Mihajloviću i lepu crkvu. Pored spomen kompleksa nalazi se i restoran. Iako nema razvijenu turističku infrastrukturu, Ravnu Goru vredi posetiti kako zbog istorijske komponente, tako i zbog prelepih terena za šetnju.

Do Ravne Gore može se stići iz pravca Gornjeg Milanovca preko sela Brajići ili iz pravca Mionice i Ljiga. Ukoliko se dolazi iz pravca Mionice, prolazi se kroz selo Struganik, gde se nalazi rodna kuća vojvode Živojina Mišića.

Rodna kuća Živojina Mišića

U mioničkom selu Struganik, nedaleko od Banje Vrujci, nalazi se rodna kuća Živojina Mišića koja je rekonstruisana i pretvorena u muzej. Živojin Mišić je bio jedan od najznačajnih zapovednika srpske vojske u Prvom svetskom ratu, a izložba prati njegov život od detinjstva pa do poslednjih dana života, sa posebnim akcentom na njegove najveće zasluge. Posete muzeju je potrebno zakazati.

Spomen kompleks Kadinjača

Spomen kompleks Kadinjača je posvećen borcima Radničkog bataljona, koji su 29. novembra 1941. godine poginuli na brdu Kadinjača, 14 km zapadno od Užica, kako bi omogućili odstupnicu Glavnom štabu, partizanskim odredima i bolnici pred snagama nemačkog okupatora. Ovo je jedan od najznačajnijih događaja u užičkoj istoriji prema kome je napravljen i film.

Spomen kosturnica Gučevo

Planina Gučevo ušla je u istoriju posle Prvog svetskog rata kada je na njenim obroncima vođena prva rovovska bitka na svetu. Na vrhu planine podignut je spomenik srpskim borcima stradalim tokom borbi na Gučevu 1914. godine.

Gučevska operacija vođena je u sklopu druge neprijateljske ofanzive na Srbiju, odmah nakon bitke na Ceru, u kojoj je srpska vojska odnela i prvu savezničku podedu u Prvom srpskom ratu. Tokom ratnih operacija 1914. godine, centralni položaj srpskih snaga na planini Gučevo označen je kao “kota smrti“, a borbe koje su počele 8.septembra trajale su 55 dana.

U čast poginulim srpskim borcima, na vrhu je 1929. godine podignuta spomen-kosturnica u obliku piramide, visoka 16 metara. U njoj su zajednički sahranjeni posmrtni ostaci ratnika srpske i austrougarske vojske.

Na spomeniku je sarkofag sa natpisom: “Gučevski heroji u borbi 1914. godine “, a ispod njega je arhitrav sa Njegoševim stihovima: “Blago onom ko doveka živi imao se zašta i roditi“. Iza spomenika se nalaze ostaci rovova iz Prvog srpskog rata. Okolina spomenika je iskrčena, uređen je vidikovac sa kojeg se pruža prelep pogled na Podrinje, Pocerinu, Semberiju i Majevicu.

Takovo

Od nekadašnje guste hrastove šume na mestu današnjeg spomen kompleksa „Drugi srpski ustanak“ u Takovu ostalo je samo nekoliko hrastova koji su pod zaštitom države. Na tom mestu je na crkveni praznik Cveti, 11. aprila 1815. godine počela druga faza borbe Srbije za oslobođenje od Turaka. Po nekim istoričarima, radi se zapravo o trećoj fazi jer je Drugom srpskom ustanku prethodila 1814. godine neuspešna Hadži-Prodanova buna u okolini Čačka.

Nakon gušenja Prvog srpskog ustanka, stanje za Srbe je bilo još gore nego za vreme vladavine dahija. Pored uvođenja velikih poreza za obnovu štete, Turci su počeli sa osvetom i ubijanjem kakvo možda nije zabeleženo za sve vreme njihove vladavine. Pripreme za ustanak držane su u strogoj tajnosti. Bilo je dogovoreno da se na Cveti, kada se u Takovu održava veliki sabor, donese konačna odluka. Na sastanku su se okupili viđeniji ljudi rudničke nahije i za vođu ustanka izabrali Miloša Obrenovića.

Prema istorijskim izvorima, Miloš Obrenović se nakon izbora popeo na kamen sa kog se okupljenom narodu obratio sledećim rečima:

„Slušajte braćo. Čujte Srbi. Čuj veliko i malo, muško i žensko, koji ste god došli evo ovde danas. A tko nije danas ovde, onaj svakako od vas da čuje i očuje, i da svak dobro razumije i upamti ovo što ću svima sada za vazda prozboriti. Ako ste radi mene imati s vama i pred vama od sada za svagda u opštem poslu i rukovodca za narod i zavičaj i ako ste radi da svi naši trudi budu napredni, a vi sad svi iz jednog ovdi grla pred ovim božijim domom to izrecite i pred svetim oltarom zavjet činite, da vi na vaše duše primate sve ono što bi od ovog preduzetog posla moglo izaći nesreće i postradanja, pak i to da meni sad ovdi obećavate i odmah da mi date punu vlast i slobodnu volju da ja mogu zapovjedati svakom vam i da mogu nakazati svakog koji me god ne bi što hteo poslušati ili koji bi što ukvario.“

Na to su svi jednoglasno uzviknuli:

"Sve na našu dušu, i vrat, i obraz..."

Nakon toga, knez se povukao, obukao svečano odelo i sa zastavom izašao napolje gde je narodu rekao:

„Evo mene, a evo vam rata s Turcima!“

Pod Takovskim grmom gde su ove reči izgovorene podignut je obelisk 1887. godine. Na jednoj strani spomenika nalaze se stihovi Ljubomira Nenadovića:

„Ovaj grm će vreme da osuši
I kameni stub će da poruši
Al Srbija večito stajaće
I MILOŠA ime spominjaće“

Ostaci grma čuvaju se u muzeju u Takovu, a nedaleko od spomenika je hrast koji je knez Mihajlo 1867. godine osveštao za naslednika.

Posledice ustanka

Oružane borbe su trajale samo 4 meseca. Za razliku od Prvog srpskog ustanka, politička situacija u Evropi je išla na ruku Srbiji. Posle pobede nad Napoleonom, Rusija je mogla mnogo više da pomogne Srbiji tako da su se borbe nastavile diplomatskim putem. Srbija je dobila određenu samoupravu čime je omogućen politički i ekonomski razvoj. Pobedom Rusije nad Turskom i Jedrenskim mirom 1828. godine, predviđeno je posebnim članom da je Srbija dužna da Turskoj plaća godišnji danak čime su u Srbiji konačno ukinuti feudalni odnosi i turska vlast.

Za smeštaj u okolini Takova, pogledajte stranicu Takovo - Smeštaj

Tršić

Etno kompleks Tršić, rodno mesto velikog reformatora srpskog jezika, Vuka Karadžića, nalazi se 7 km od Loznice. Ima posebnu kulturnu i turističku vrednost jer predstavlja selo dinarskog tipa XIX veka i kao takav je pravi muzej na otvorenom. Sadrži ukupno 35 objekata: kuća, vajate, mlekare, ambare, vodenice...Posebnu celinu čini Vukovo imanje od 1,3 ha na kom se nalazi spomen kuća podignuta 1933. godine kada je održan prvi Vukov sabor. Od tada do danas, nije se održavao samo za vreme Drugog svetskog rata. Inače Vukov sabor je jedna od najvećih kulturnih manifestacija u zemlji i održava se svakog septembra u nedelju pre Male Gospojine. U okolini kompleksa postoji veliki broj restorana, a posebno uživanje je šetnja šumskom stazom kojom je Vuk nekada išao na školovanje do prelepog manastira Tronoša.

Turistička organizacija Loznice 015-878-520

Камени мост у Вучитрну

Војиновића мост се налази у Вучитрну и представља најстарији сачувани камени мост у Србији. Изграђен је крајем XIV или почетком XV века. Мост је подигнут да би премостио реку Ситницу, на траси караванског пута који је повезивао Дубровник са Скопљем, Ток Ситнице се временом мењао, тако да је првобитно подигнуто 5 лукова, а  касније су дозидана још 4 лука. У наредним вековима, река Ситница је наставила да мења свој ток, тако да данас испод њега више не тече река Ситница. Дужина моста износи преко 135 m, а ширина коловоза  готово 5 m.

Према народном предању, подигли су га браћа Војиновићи, које епска поезија помиње као сестриће цара Душана. Војиновићи су били српска властелинска породица која је имала значајну улогу у Србији, поготово након смрти цара Душана. Врхунац моћи достижу за време војводе Војислава Војиновића, а потом и његовог братанца Николе Алтомановића, ког је удружена коалиција кнеза Лазара и бана Твртка заробила у Ужичком граду и ослепела.

Фотографија преузета са Википедије.
Извор: Википедија