Maroko

Niz civilizaicija boravio je na tlu današnjeg Maroka i dao mu svoj lični pečat u vidu istorijskih spomenika, arihtekture i kulturnog nasleđa. Tragovi rimske civilizacije vidljivi su na više arheoloških lokaliteta. Berberske dinastije razvijale su državu na ovim prostorima tokom perioda od 8 do 18. veka. Arapski osvajači koji su kasnije došli, zaslužni su za razvoj islama, arapskog jezika i kulture na teritoriji Maroka. Kasnije su evropski kolonizatori pokušavali da osvoje ovu državu na severu Afrike, tako su njime prodefilovali i Španci, i Englezi i Francuzi. Tek 1956. godine, Maroko je postao nezavisna država.

Turisti mogu osetiti raznolikost već u hotelima i restoranima Kazablanke. Za doručak se turistima obično služi francusko pecivo, kafa i sok. Iako Marokanci ne piju alkohol,turisti mogu uživati u najfinijim francuskim vinima. Za to vreme, Marokanci lagano ispijaju svoje nacionalno piće – čaj od mente, za koji postoji čitav ritual pripreme. Šoping u Maroku je za neke turiste pravi užitak jer pomoću cenjkanja koje je ovde još uvek prisutno, mogu pazariti interesantei predmete domaće izrade. U berberskoj četvrti može se kupiti atraktivan nakit, odeća, kao i mnogi tkani predmeti. U Maroku na svakog stanovnika dolazi po jedna ovca, tako da nije teško zaključiti da je neophodan veliki broj škola u kojima se uči tkanje.

Marakeš je grad u blizini Sahare. Njegova arhitektonska lepota nadaleko je poznata. Minareti mnogobrojnih džamija ocrtavaju se u panorami grada, a najupečatljivija je džamija Kutubija, što na arapskom znači „biblioteka“. I ovaj grad su podizale i razvijale berberske dinsastije, pa je i Kutubija bila podignuta kao simbol njihove moći. U Marakešu postoji takozvani „Trg smrti“, nazvan po tome što je to mesto za dvoboje noževima koji se još uvek dešavaju. Kada nema dvoboja, ovo mesto vrvi od trgovaca, vračara, zabavljača. Pored njih, ovde ordinira i dosta džeparoša, pa su nekadašnji vladari čak sedam puta rušili i ponovo zidali Palatu sreće – Baiju, kako bi rešili problem nezaposlenosti i uposlili džeparoše na legalan način. Možda je baš zato ova palata tako veličanstvena. Krase je arabeske, živopisni vrtovi, majstorski odrađeni duborezi.

Grad Fes smešten je na obalama reke Sebu. Fes je poznato mesto za preradu kože. Prevashodno se obrađuje kamilja ili kozja koža. Fes se smatra najstarijom prestonicom Maroka, a džamija Karain ima i ulogu islamskog univerziteta i to jednog od prvih u čitavom svetu.

Nacionalna jela Maroka su kus kus, supa harira i kebab. Što se slatkiša tiče, tu vlada jedno pravilo – što slađe to bolje. Takođe, najčešće se pije kamilje mleko koje daje energiju. Postoji zanimljiva priča vezana za kamile. Naime, ako se neko nađe u bezizlaznoj situaciji, izgubljen u pustinji i bez vode, savet je da zakolje kamilu i ispije njenu krv.