Sirogojno
U muzeju narodnog graditeljstva u Sirogojnu prikupljene su i izložene stare seoske građevine sa Zlatibora, planine na jugozapadu Srbije. Izgrađen je pored sela Sirogojna na 890 m nadmorske visine. Izgradnja muzeja započeta je 1979. godine. I pored toga što je tada u ovom kraju još uvek bio sačuvan veliki broj starih brvnara, koliba, zgrada, staja, mlinova, krečana veliki broj primeraka starog pokućstva, posuđa i poljoprivrednih alata, posao nije bio nimalo lak jer cilj istraživanja nije bio da se samo pronađu građevine koje će se preneti u muzej. Uz tip kuće trebalo je utvrditi i način na koji je kućište organizovano, broj i vrstu zgrada na kućištu, unutrašnju opremu kao i promene na kući i uzroke koji su do njih doveli. Da bi se staro selo originalno rekonstruisalo prikupljani su podaci o razvitku porodice, promenama odnosa u porodici, običajima i svemu ostalom što je moglo uticati na obrazovanje stambenog prostora. Zbog svega toga, izgradnja muzeja trajala je nekoliko godina.
Birani su objekti koji mogu da predstave bogatsvo arhitekture zlatiborskog kraja i da istovremeno prikažu privredne i društvene odnose na selu. Neke kuće izgrađene su u potpunosti od drveta, bez upotrebe gvožđa, čak su i klinovi drveni, što govori o slaboj ekonomskoj snazi domaćinstva. Jedna od zgrada ima urađenu skrivnicu za žito, što je u doba stvaranja srpske države i hajdučije bilo preko potrebno. Sve građevine opremljene su izvornim pokućstvom, kakvim se opremala kuća u prošlosti. U dvorištu i podrumima kuća i zgrada izložena je zbirka starog oruđa i alata. Sve što je izloženo prikupljeno je isključivo na Zlatiboru, sem sobnih peći koje se nisu mogle pronaći pa su rekonstruisane. Posebno se trudilo da se stari materijal i konstrukcija sačuvaju u najvećoj mogoćoj meri. Sav rad na prenošenju i konzervaciji je dokumentovan, tako da svaki objekat ima svoj dosije. Kod obnove delova građevina koji se nije mogao preneti( zidovi od kamena i maltera od blata, podovi od kamena), obnova je izvedena izvornim materijalima i tehnikama što nije bilo lako jer je trebalo naći zaboravljene majdane kamena i majstore starih zanata. Na projektu je kao vođa bio angažovan arhitekt, tri etnologa, arhitekti saradnici, fizikohemičar, stolar-konzervator i grupa drvodelja, zidara i radnika...
Osnovno zanimanje stanovništva u prošlosti bilo je stočarstvo jer se od zemljoradnje nije moglo živeti. Gajio se kukuruz, pšenica, zob i ječam, a od voća šljive i jabuke. Kuća i sve ostalo, gradilo se od drveta, kao i u drugim krajevima Srbije gde šume ima u izobilju. Drugi materijal koristi se samo tamo gde se drvo ne može upotrebiti. Kuća je po pravilu dvodelna i sastoji se od “kuće” i sobe. Jednodelna kuća je davno isčezla tako da ni u narodu nije ostala upamćena. U sredini “kuće” je ognjište i središte porodičnog života. “Kuća” ima dvoja naspramno postavljena vrata(da bi se lakše stizalo do svih delova dvorišta – tradicija koja postoji kod mnogih naroda) i bez prozora je. Soba je namenjena za kućne svečanosti, primanje gostiju i spavanje najstarijih. Uvek je manja od “kuće”. Ima dva ili tri prozora bez stakla, već samo kapak na smicanje.
Poseban deo domaćinstva gradi se u planini, gde preko leta deo porodice boravi sa stokom. Tu se podiže uglavnom koliba i tor, ali negde i velike pojate za krupnu i sitnu stoku. U nekim krajevima kolibe su vrlo male, tek tolike da se u njima može založiti vatra, dok je u drugim krajevima koliba kuća u malom.
Vreme nastanka zlatiborske arhitekture nije lako utvrditi. Većina građevina sagrađena je u XIX veku jer su starije propale, kako zbog ratnih pustošenja, tako i zbog ograničenog veka trajanje drvene građe. Ipak, sasvim je sigurno da je arhitektura dinarske oblasti kojoj pripada i kuća sa Zlatibora znatno starija jer su konstruktivni element zlatiborske brvnare isti kao i elementi konstrukcije sačuvani na mnogim staroslovenskim arheološkim nalazištima. Zbog toga je njihova vrednost posebno značajna.
Zaposleni u muzeju Vam uglavnom neće biti od velike koristi. Ako želite da čujete priču o organizaciji života u srpskim porodicama tokom prošlih vekova onda je poseta preko neke od zlatiborskih agencija bolja alternativa
Turistička organizacija Zlatibor
031-841-646