Hidrocentrala na Đetinji
Hidrocentrala na reci Đetinji je smeštena odmah ispod užičkog starog grada. Predstavlja prvu električnu centralu po Teslinim principima polifaznih struja u Evropi i drugu u svetu. Podignuta je svega 5 godina posle elektrane na Nijagari.
Prema sačuvanim podacima, priča počinje od pekara koji su u parnom mlinu u Čačku skupo plaćali brašno pa su odlučili da sagrade svoj parni mlin. Stevan Čađević, jedan od vodećih inženjera Užica, koji je u to vreme radio u Ministarstvu građevina Kraljevine Srbije, predložio im je da sagrade mlin koji će pokretati vodena turbina s obzirom da uglja nemaju, a parne mašine su sklone kvaru. Za pokretanje vodene turbine u Đetinji je bilo vode više od njihovih potreba. Kako je mlin bio skupa investicija, pekari su ipak odustali od gradnje.
Sledeća ideja javila se 1897. godine kada je osnovano Akcionarsko društvo za izgradnju tkačke fabrike. Da bi obezbedili jeftin i siguran energetski izvor, akcionari su rešili da iskoriste snagu Đetinje. Profesor Đorđe Stanojević, pionir elektrifikacije u Srbiji, već sledeće godine obilazi klisuru Đetinje i nalazi da bi hidroelektrana mogla ne samo da pokreće tkačke razboje, već da može proizvoditi dovoljno struje i za osvetljavanje celog grada.
Kamen temeljac postavio je kralj Aleksandar Obrenović, 15. maja 1899. godine. Projekat je izradio inženjer Aćim Stevović, rodom iz Mokre Gore (tada zaposlen u Železničkoj radionici u Nišu). Opremu je s obzirom na težinu, vuklo 6 pari volova.
Radovi su završeni jula 1900. godine, a elektrana je svečano puštena u rad na Svetog Iliju, 2. avgusta, na dan rođenja kralja Aleksandra.
Za proslavu stogodišnjice, centrala je obnovljenja i opet osposobljena za rad. U ovoj zgradi danas se nalazi Muzej tehnike.