×

Warning

JUser: :_load: Unable to load user with ID: 67
JUser: :_load: Unable to load user with ID: 69

 

Manastir Ravanica

 

 

Manastir Ravanica je udaljen oko 140 kilometara od Beograda, nekoliko kilometara od auto puta Beograd - Niš. I pored svih rušenja tokom vekova, očuvano je utvrđenje oko njega i  još uvek postoje delovi kule Miloša Obilića i kula kneza Lazara u kojoj se još vide tragovi fresaka. Manastir Ravanicu izgradio je knez Lazar 1381. godine. Jedan stari rukopis o njemu kaže:

,,Podiže iz temelja hram u slavu Vaznesenja Gospodnjeg vrlo visok i lep, utvrdi ga na četiri stuba i ozari ga živopisom...ukrasi ga zlatom i običnim ukrasom; obdari ga bogato raznim sasudima srebrnim i pozlaćenim...Ogradi ga gradom i utvrdi ga sa sedam kula; sagradi trpezariju…sazida ćelije i prilepi ih uza zid kao ptičja gnezda…Zasadi vinograde i podiže voćnjake. Onda sabra u njemu veliki broj monaha i ustanovi opštežiće…Sazida i drugi hram koji leži na istočnoj strani u podgorju toga mesta…i podiže bolnice za bolesne monahe, za strance i raslabljene.”

 

 

Manastir Ravanica je građen raskošno, a u jednoj povelji se ističe da sve što je knez dao manastiru, sam otkupio. Samo osam godina nakon završetka ravanice, knez Lazar poginuo je na Kosovu. Sahranjen je prvo u crkvi u Prištini, a posle dve godine njegovo je telo preneto u Ravanicu, gde je počivalo oko 300 godina. Godine 1690. patrijarh pećki Arsenije Čarnojević sa 37.000 porodica beži od turske sile preko Dunava. Njemu se pridružuju i monasi iz Ravanice koji sa sobom uzeše i mošti svetog kneza. Posle četrdesetak dana stigoše do Budima i naseliše u Sent Andreji, sagradiše malu crkvu i u njoj položiše mošti kneza Lazara. Međutim, ravanički monasi uskoro pronalaze napušten manastir Vrdnik, obnavljaju ga i u njega prebacuju mošti kneza. Čim je mir između Austrije i Turske sklopljen 1718. godine, jedan od monaha vraća se u Srbiju i nalazi Ravanicu u jadnom stanju, zaraslu u korov, te uskoro počne sa prikupljanjem sredstava za njegovu obnovu. Arhijerejski sabor srpske pravoslavne crkve godine 1954. donosi odluku da se mošti kneza vrate u njegovi zadužbinu, ali je to učinjeno tek 1988. godine.

 

 

Manastir Ravanica

 

 

Manastir Ravanica

 

 

PRENOS MOŠTIJU SVETOG KNEZA LAZARA U RAVANICU

 

Kad Lazaru odsekoše glavu
Na Kosovu, kraj vode kladenca,
Sastaše se mnogi sveštenici,
Tri stotine starih kaluđera,
I dvanaest velikih vladika,
I četiri stara patrijarha:
Prvo pećki, drugo carigradski,
Vaseljenski i jerusalimski,
Oblačiše velike odežde
I na glavu kape kamilavke
I u ruke knjige carostavne,
Pa čitaše velike molitve,
I držaše velika bdenija;
Za tri dana i ti noći tamne
Ni sedoše ni se odmoriše,
Ni legoše ni sanka imaše:
Mole sveca, kud će svetac poći,
I kojoj će Lazo zadužbini
Il’ će Žiči ili Studenici,
Ili Peći ili Dečanima,
Il’ će Petci, ili će Pavlici,
Il’ Petrovoj crkvi pod Pazarom,
Il’ u Gradac, ili u Deviča,
Il’ u Banjsku, il’ u Mileševku,
Il’ u Prizren Aranđela crkvi,
Da ili će u Vilandar sveti.
Neće svetac zadužbini tuđoj,
Već on hoće svojoj zadužbini,
A u svoju krasnu Ravanicu,
Pod visokom, pod Kučaj-planinom,
Što je Lazo sagradio crkvu
Za života jošte za svojega,
Sagradio sebi zadužbinu,
O svom hlebu i o svome blagu,
A bez suza, bez sirotinjskijeh.
Prenesoše mošti svetiteljske,
Sveto telo slavnog car Lazara,
U njegovu krasnu zadužbinu,
Zadužbinu, crkvu Ravanicu.

 

Turistička karta Manastir Ravanica - karta

 

Related Articles

 

Additional information