Seoski turizam
Selo je od najstarijih vremena bilo temelj Srbije. Za vreme 500 godina turske okupacije spsko stanovništvo živelo je uglavnom u selima, na planinama i ostalim teže dostupnim mestima. Sve do pre pedesetak godina Srbija je bila seljačka zemlja. Zato Srbiju nije moguće razumeti ni zavoleti ukoliko se ne upozna njeno selo.
Seoski turizam u Srbiji zvanično postoji od 1933. godine kada je prva grupa od 120 turista došla u Ivanjicu. Sada se ovaj kraj može pohvaliti najrazvijenijom turističkom ponudom kod nas: Zlatibor, Zlatar, Tara, Drina. Seoskim turizmom već dugo se bave i domaćinstva Brzeća na Kopaoniku, Ježevice kod Požege, Kušića na Javoru, Stanišinca na Goču... I istočna Srbija je počela da se budi pa je i tamo sve više domaćinstava koja nude odmor u živopisnim selima, pre svega na obroncima Stare planine.
Način života u mnogim srpskim selima ostao je nepromenjen i neiskvaren modernim načinom života. Gostima na selu se nudi čist vazduh, duge šetnje kroz bajkovite ambijente, jahanje, mir u zamenu za vrevu gradova, stari manastiri, cvrkut ptica, čisti izvori i vodopadi, raskošna domaća trpeza, stara zaboravljena jela, učenje starih, gotovo zaboravljenih zanata i sve ono što je modernom čoveku potrebno da bi se vratio sebi i odmorio.