×

Warning

JUser: :_load: Unable to load user with ID: 69

Sirogojno



U muzeju narodnog graditeljstva u Sirogojnu prikupljene su i izložene stare seoske građevine sa Zlatibora, planine na jugozapadu Srbije. Izgrađen je pored sela Sirogojna na 890 m nadmorske visine. Izgradnja muzeja započeta je 1979. godine. I pored toga što je tada u ovom kraju još uvek bio sačuvan veliki broj starih brvnara, koliba, zgrada, staja, mlinova, krečana veliki broj primeraka starog pokućstva, posuđa i poljoprivrednih alata, posao nije bio nimalo lak jer cilj istraživanja nije bio da se samo pronađu građevine koje će se preneti u muzej. Uz tip kuće trebalo je utvrditi i način na koji je kućište organizovano, broj i vrstu zgrada na kućištu, unutrašnju opremu kao i promene na kući i uzroke koji su do njih doveli. Da bi se staro selo originalno rekonstruisalo prikupljani su podaci o razvitku porodice, promenama odnosa u porodici, običajima i svemu ostalom što je moglo uticati na obrazovanje stambenog prostora. Zbog svega toga, izgradnja muzeja trajala je nekoliko godina.


Sirogojno Zlatibor

 

Sirogojno Zlatibor

 

Sirogojno Zlatibor

 

Sirogojno Zlatibor


Birani su objekti koji mogu da predstave bogatsvo arhitekture zlatiborskog kraja i da istovremeno prikažu privredne i društvene odnose na selu. Neke kuće izgrađene su u potpunosti od drveta, bez upotrebe gvožđa, čak su i klinovi drveni, što govori o slaboj ekonomskoj snazi domaćinstva. Jedna od zgrada ima urađenu skrivnicu za žito, što je u doba stvaranja srpske države i hajdučije bilo preko potrebno. Sve građevine opremljene su izvornim pokućstvom, kakvim se opremala kuća u prošlosti. U dvorištu i podrumima kuća i zgrada izložena je zbirka starog oruđa i alata. Sve što je izloženo prikupljeno je isključivo na Zlatiboru, sem sobnih peći koje se nisu mogle pronaći pa su rekonstruisane. Posebno se trudilo da se stari materijal i konstrukcija sačuvaju u najvećoj mogoćoj meri. Sav rad na prenošenju i konzervaciji je dokumentovan, tako da svaki objekat ima svoj dosije. Kod obnove delova građevina koji se nije mogao preneti( zidovi od kamena i maltera od blata, podovi od kamena), obnova je izvedena izvornim materijalima i tehnikama što nije bilo lako jer je trebalo naći zaboravljene majdane kamena i majstore starih zanata. Na projektu je kao vođa bio angažovan arhitekt, tri etnologa, arhitekti saradnici, fizikohemičar, stolar-konzervator i grupa drvodelja, zidara i radnika...



Osnovno zanimanje stanovništva u prošlosti bilo je stočarstvo jer se od zemljoradnje nije moglo živeti. Gajio se kukuruz, pšenica, zob i ječam, a od voća šljive i jabuke. Kuća i sve ostalo, gradilo se od drveta, kao i u drugim krajevima Srbije gde šume ima u izobilju. Drugi materijal koristi se samo tamo gde se drvo ne može upotrebiti. Kuća je po pravilu dvodelna i sastoji se od “kuće” i sobe. Jednodelna kuća je davno isčezla tako da ni u narodu nije ostala upamćena. U sredini “kuće” je ognjište i središte porodičnog života. “Kuća” ima dvoja naspramno postavljena vrata(da bi se lakše stizalo do svih delova dvorišta – tradicija koja postoji kod mnogih naroda) i bez prozora je. Soba je namenjena za kućne svečanosti, primanje gostiju i spavanje najstarijih. Uvek je manja od “kuće”. Ima dva ili tri prozora bez stakla, već samo kapak na smicanje.


Sirogojno Zlatibor


Poseban deo domaćinstva gradi se u planini, gde preko leta deo porodice boravi sa stokom. Tu se podiže uglavnom koliba i tor, ali negde i velike pojate za krupnu i sitnu stoku. U nekim krajevima kolibe su vrlo male, tek tolike da se u njima može založiti vatra, dok je u drugim krajevima koliba kuća u malom.


Sirogojno Zlatibor


Sirogojno Zlatibor


Vreme nastanka zlatiborske arhitekture nije lako utvrditi. Većina građevina sagrađena je u XIX veku jer su starije propale, kako zbog ratnih pustošenja, tako i zbog ograničenog veka trajanje drvene građe. Ipak, sasvim je sigurno da je arhitektura dinarske oblasti kojoj pripada i kuća sa Zlatibora znatno starija jer su konstruktivni element zlatiborske brvnare isti kao i elementi konstrukcije sačuvani na mnogim staroslovenskim arheološkim nalazištima. Zbog toga je njihova vrednost posebno značajna.


Zaposleni u muzeju Vam uglavnom neće biti od velike koristi. Ako želite da čujete priču o organizaciji života u srpskim porodicama tokom prošlih vekova onda je poseta preko neke od zlatiborskih agencija bolja alternativa


Turistička organizacija Zlatibor
031-841-646


Related Articles

 

Additional information