×

Upozorenje

JUser: :_load: Nije moguće učitati korisnika sa ID: 69

Kastorija



Jedan od najdražesnijih grčkih gradića, smešten je na severu Grčke, duž obale jezera neobičnog imena - Orestija, nazvanom po jednoj ličnosti iz mitologije, takozvanom gorštaku. Da li je ovo grad dabrova (na grčkom - kastoras) kojih je ranije i bilo u njemu, ili zamkova (na grčkom - kastro), ili ipak grad Kastora - smrtnog blizanca besmrtnog brata iz grčke mitologije, ostaje da se utvrdi, ali sigurno je da je ovaj mali grad dobio ime po jednoj od ovih reči - Kastorija.



U Kastoriji ima preko 50 crkava, a kažu da ih je nekad bilo i mnogo više. I broj od pedesetak za grad ove veličine je zaista fascinantan. To su pravoslavne crkve u grčko-vizantijskom stilu. Većina ovih crkava podignuta je jako davno, neke čak i pre 10 vekova, neke malo kasnije, ali izgleda da nijedna crkva nije podignuta posle XIV veka, mada su skoro sve one obnovljene. Ne samo zbog impozantnog broja crkava, već i zbog sedišta mitropolije, ovaj grad smatra se jednim od ključnih verskih centara.



Ulice grada su veoma uzane, neke su kaldrmisane, neke ne, ali svakako odaju izgled nekog arhaičnog mesta. Međutim, izgled kasnije zidanih kuća i zgrada ipak ukazuje na dobru ekonomsku situaciju njihovih vlasnika, tako da je nesumnjivo da je ovaj gradić imao svoj kulturni i ekonomski uspon tokom 17. i 18. veka. Ako bacimo pogled na deo grada sa skupim hotelima i modernim građevinama, onda možemo reći da se u Kastoriji prepliću prošlost i sadašnjost. Kada smo već kod istorije, podaci ukazuju na to da je pre pada pod tursku vlast, Kastorija bila srpski grad. Od 1912. godine u je u sastavu Grčke. Činjenica da se nalazi pored jezera, čini ovaj grad još lepšim i primamljivijim. Stazice koje su napravljene za šetnju uz jezero daju izrazitu romantičnu crtu ovom gradu.

Veliki broj stanovnika bavi se nekim zanatskim poslovima, što je tekovina prošlosti, odnosno turskog uticaja. Trgovina krznom ranije je ovde bilo isplativo zanimanje. Danas to više nije trgovina već šivenje krzna, koje se, s obzirom da dabrova više nema, danas uvozi i prerađuje, a onda izvozi dalje. Iako samo jezero više nije preporučljivo za kupanje, ono ipak čini značajnu prirodnu lepotu ovog grada, ali da bi priroda u njemu bila još bajkovitija, tu je nezaobilazna Zmajeva pećina u koju mnogi ranije nisu ni smeli da kroče bojeći se zmaja koji, prema predanju, čuva zlato koje se u njoj nalazi.


Related Articles

 

Dodatne informacije