Muzej Mihajla Pupina
Jedan od najvećih srpkih naučnika Mihajlo Pupin, rodjen je 1854. godine u banatskom selu Idvor. Kao i sva seoska deca i on je pomagao ocu pri poljskim radovima, čuvao volove i kao mali u početku za školu nije mnogo mario. Čuvajući goveda preko noći, da ne odu u kukuruze, Mihajlo je naučio od starijih govedara da ako zabode veliki nož u nabijenu zemlju i prisloni uvo na drvenu dršku noža, mnogo bolje čuje bat volovskih nogu kroz zemlju nego što bi čuo kroz vazduh ili uzorana polja. Tako je još kao mali naučio da se zvuk mnogo bolje prenosi kroz čvsta tela ili vodu nego kroz vazduh.
1872. godine odlazi na školovanje u Prag, a zbog nemogućnosti da kao Srbin sebi obezbedi veću stipendiju, sa 5 centi u džepu isplovljava iz Hamburga za Ameriku gde završava studije i dobija američko državljanstvo.
Osnovna ideja koja ga je vodila kroz život bila je da „ništa čoveka ne čini tako srećnim, kao njegovo pošteno uverenje da je učinio sve što je mogao, ulažući u svoj rad svoje najbolje sposobnosti“.
Umro je 1935. godine u Njujorku.
Patentirao je 24 pronalaska, uglavnom iz oblasti telefonije, radio tehnike i telegrafije. Svetsku slavu stekao je pronalaskom načina za prenos pisanog ili govornog signala na vrlo velike daljine. Postupak je nazvan po Pupinu – pupinizacija.
Muzejski kompleks čini Pupinova rodna kuća, škola u koju je išao i crkva.
Kontakt
013-676-335
Udaljenost
Beograd 67 km
Novi Sad 75 km
Pančevo 47km
Zrenjanin 30 km