Manastir Ljubostinja
Zadužbina kneginje Milice i jedan od najlepših primeraka moravske škole, Manastir Ljubostinja, nalazi se nekoliko kilometara od Trstenika. Podignut je krajem XIV i početkom XV veka. U njemu se kneginja Milica zamonašila, dobila ime Evgenija, presto prepustila sinu Stefanu i u manastiru prikupila udovice srpske vlastele izginule u boju na Kosovu 1389. godine. Kneginja Milica je umrla ovde i tu sahranjena.
U jednom periodu XVII veka u manastiru umiru aktivnosti, ali vec u XVIII veku postaje vrlo aktivan, naročito u vreme Kočine krajine kada pruža pomoć ustanicima zbog čega ga Turci pale 1788. godine. Početkom prošlog veka zbog nestručne popravke dosta je je izgubio od ranije arhitekture.
Haj, Bože mili a Bože jedini
Šta se ono čuje iz daljine?
Da'l to zvuče sablje Agarjanske,
Il' jauče sirotinja raja:
Niti zveče sablje Agarjanske
Nit jauče sirotinja raja
No to čekić o kamen udara
Teški čekić Rada neimara
I njegovih trista kamenara.
Čekić tuče, čarne gore huče
Čekić bije, zverinje se krije.
Kad je Rade pos'o počinjao
Sabrao je pet stotin' majstora
Pa ovako njima govorio:
,,Braćo moja i družino draga
Pozvala me carica Milica,
Najslavnija srpska udovica
Da joj zidam crkvu Ljubostinju
Njenoj duši vječnu zadužbinu
Ka što zidah slavnome Lazaru
Zadužbinu crkvu Ravanicu
Da se i njoj poje liturđija
Ovog sveta kano i onoga.”
Iz pesme ,,Zidanje Ljubostinje”
