Evropa Natasa
- Detalji
- Autor Administrator
- Pogodaka: 322
Letovanje na Rodosu
Rodos spada u red najlepših grčkih ostrva. U njemu ima toliko toga lepog i interesantng da se vidi da mu se turisti vraćaju po više puta. Ovo ostrvo nazvano je po Rodi - nimfi iz helenske mitologije. Po predanju, ona je bila ljubavnica boga Heliosa, boga svetlosti pa se sjaj i svetlost Rodosa pripisuje mitološkoj priči da je ono bilo pod zaštitom tog boga, i da je i nastalo iz njegove ljubavi sa zanosnom nimfom. Pored prirodnih lepota, Rodos je prepun i spomenika kulture nakon čijeg obilaska ćete se sigurno osetiti duhovno bogatijim.
Ovo predivno ostrvo izlazi na Sredozemnom (istočna obala) i Egejskom moru (zapadna obala), a u obimu ima preko 200 km, što ga čini jednim od najvećih ostrva u zemlji. Njegove plaže su prosto čarobne, bilo da se radi o peskovitim, šljunkovitim ili kamenim plažama.
Grad Rodos je značajno istorisjko mesto opevano u čuvenoj Ilijadi. On je još p.n.e. važio za jedan od najlepših grčkih gradova. Nastao je na severu ostrva kao utvrđenje sa ciljem da zaštiti teritoriju od osvajača. Ubrzo postaje luka od velikog značaja za trgovinu, udruživanjem tri samostalna grada-države na ostrvu. Grad Rodos je i danas impresivan kao što je bio i u prošlosti. U njemu je tokom cele godine sunčano i na takvoj klimi mnogi mogu da pozavide stanovnicima ovog ostrva.
Rodos je 4 veka bio pod Turcima, da bi oslobađanjem od Turaka potpao pod vladavinu Italije. Zvanično ulazi u sastav Grčke 1948. godine.
Čuvena statua Kolosa sa Rodosa koja je uvrštena u jedno od 7 Svetskih čuda staroga sveta, nalazila se na ulazu u luku Mandraki. Na toj kapiji grada sa jedne strane je statua jelena, sa druge - statua srne, a na njima je stajao ogorman Kolos koji je uništen samo 56 godina po nastajanju.
Danas se na Rodosu uglavnom živi od turizma dok su zanatsvo (osim keramičarstva) i stočarstvo, od kojih se nekad živelo, potpuno zapostavljeni. Rodos bar iz daljine, imaju priliku da vide i putnici koji putuju za Tursku jer brodom prolaze baš pored njega.
Jedan od načina da budete blizu grada Rodosa, a ne odsednete u njemu jeste da potražite smeštaj u mestu Faliraki. Osim povoljnijeg smeštaja, iz ovog mesta moći ćete da lakše stignete i do zaliva „Entoni Kvin“ nazvanom po glumcu koji je baš na tom mestu snimio film “Grk Zorba“. Kad već krenete u obilazak Rodosa, obavezna stanica mora vam biti i Lindos, grad u brdu. Ovaj grad je najveći na ostrvu posle Rodosa i poznat je po jednoj od najlepših plaža čitavog Mediterana. To je gradić koji gleda na Sredozemno more i, iako sam veoma uzak sa gusto nabacanim kućercima, ipak pruža osećaj slobode samo pri pogledu na veliko, naizgled beskrajno, plavetnilo Sredozemnog mora. Ukoliko se pitate kako izvesti sve ove obilaske, ne treba da brinete. Autobuske linije na Rodosu su česte, a mesta dobro povezana. Uz to, ima i puno stajališta tako da nećete morati mnogo da pešačite do stanice. Autobusi su znatno jeftiniji od iznajmljivanja auta, a ne zaostaju za njima jer su klimatizovani i uz to i vrlo precizni.
Za Rodos ne postoje posebne preporuke po pitanju plaža jer je svaka, ali baš svaka plaža prosto zadivljujuća, počev od onih uređenih sve do onih divljih pri čemu svaka ima svoju posebnu draž, ali sve imaju i nešto zajedničko - zapljuskuju ih talasi kristalno-čiste tirkizne vode. Ako već treba imenovati neku plažu posebno, onda bi to mogla biti plaža Cambika, naročito inetersantna zbog crkvice koja se nalazi u njenoj neposrednoj blizini (a po kojoj je i nazvana). Cambika je zaštitnica žena koje ne mogu imati poroda, tako da veliki broj nerotkinja dolazi u ovu crkvu da se pomoli svetici za koju postoji verovanje da leči žene sa ovim problemom.
Važno je reći da, ukoliko vaš džep nije dovoljno dubok za restorane, na Rodosu imate niz bakalnica i dućana sa dobrom i svežom hranom, a niskim cenama. Iako vam se možda dok ste se približavali njegovoj obali činio kao veliki nepregledni kamen, kada budete napuštali Rodos, shvatićete koliko ste toga lepog videli i doživeli i gotovo je sigurno da ćete poželiti da se sretnete sa njim ponovo.
- Detalji
- Autor Administrator
- Pogodaka: 281
Etrurska civilizacija
Ako ste se pitali odakle potiče toga, vezeni ogrtač koji se i danas može videti kao tradicionalna odeća nekih naroda, odgovor potražite par milenijuma unazad među jednim od najstarijih naroda - Etrurcima. Pored toge, nosili su i dugačke tunike i kožne čizme ili sandale sa otvoreninm prstima. Pripadnici plemstva kod Etruraca nosili su nakit, a žene su plele kosu u pletenice.
Etrurci su živeli na teritoriji današnje Italije i to njenog centralnog dela, u državi Etruriji. Naziv Etrurci i danas je zadržan u nazivu Tirenskog mora jer je grčko ime za pripadnika ovog naroda Tiren. Etrurcima se pripisuje stvaranje jedne od prvih civilizacija koja toliko daleko seže u prošlost da je teško shvatiti da je pre tako mnogo vekova i mogla postojati tako napredna kultura, koja je u nekim svojim aspektima i za sadašnje pojmove vrlo bogata i raznovrsna. Stari Rimljani su upravo od Etruraca preuzeli brojeve i slova tako da su na temelju stare kulture gvozdenog doba gradili svoju civilizaciju. Čak se i u umetnosti i graditeljstvu Starog Rima prepoznaju neke odlike ovog drevnog naroda koji je u osmom i devetom veku pre nove ere živeo na Apeninskom poluostrvu.
Cera je samo jedan do 12 gradova koji su činili Savez tadašnje Etrurije. Nalazi se na Tirenskom moru i sadrži mnoga svedočanstva o moći i bogatstvu Etruraca u šestom veku pre nove ere. Njihova tadašnja groblja bili su pravi gradovi mrtvih jer su se mrtvima zidale kuće poput onih u kojima žive ljudi, a kuće su bile razdvojene ulicama identičnim onima u bilo kom naselju. Same grobnice bile su u vidu kuća ne samo po spoljašnjem izgledu već i po unutrašnjem uređenju. Oni su otišli toliko daleko da su i sobe opremali nameštajem. Grobnice su bile ukrašene raznim slikama i scenama iz svakodnevice. Iako je sam nameštaj u grobnicama bio od kamena, u njima su se nalazili i brojni predmeti od velike umetničke ili pak istorijske vrednosti. Veliki broj tih predmeta čuva se u muzejima kako ne bi istruleo u nekropolu.
Mnogi naučnici pokušavali su da protumače značenje nekih etrurskih reči jer je njihov jezik, iako vuče korene od grčkog, zapravo bio drugačiji od grčkog, a nijedan jezik mu nije bio srodan. Iako postoji na stotine tekstova ispisanih na ovom jeziku, naučnici nisu uspeli da potpuno protumače značenje reči tako da ostajemo uskraćeni za veoma važna svedočanstva ne samo o životu Etruraca već i o tadašnjim istorijskim prilikama. Međutim, otkrivanjem zlatnih poluga sa uklesanim rečima na dva jezika - etrurskom i feničanskom (koji je već dešifrovan) naučnici su uspeli dobiti tzv. prevod onoga što je pisalo na etrurskom.
Simbol etrurske kulture su dva krilata konja. Njih danas sa ponosom čuva Muzej u Tarkviniji. Neki običaji se ni do danas, posle 2500 godina nisu promenili. I Etrurci su prilikom sahrana priređivali bankete i gozbe, mada su oni otišli i korak dalje od toga - u čast umrlih priređivali su sportske igre. Očigledno je da na smrt nisu gledali kao na konačan kraj već kao na delić života koji su nam podarili bogovi.
- Detalji
- Autor Administrator
- Pogodaka: 210
Festivali u avgustu
Srednjovekovni festival u Cirihu
Jednom u svake 3 godine tokom avgusta, Udruženje prijatelja opatije Frauminster organizuje srednjovekovni festival na trgu Minsterhof. Posetioci festivala mogu videti pozorišne predstave i spektakularne turnire. Oni takođe mogu razgledati štandove na festivalu na kojima mogu kupiti različite predmete koji su se upotrebljavali u srednjem veku.
Festival pozorišta na ulici u Gracu
Svake godine austrijski grad Grac domaćin je festivala La Strada, festivala pozorišta na ulici. Kako ovaj festival traje oko nedelju dana, ima sasvim dovoljno vremena da brojni izvođači u preko 100 predstava ispune grad radošću, smehom i srećom.
Najveći festival piva u Britaniji
Ovaj festival na kome se mogu naći najbolje vrste piva i jabukovače odvija se na ogromno zadovoljstvo ljubitelja ovog pića. Obično je na raspolaganju više od 400 vrsta piva, uključujući svetlo pivo, tamno pivo, voćno pivo, različite likere, i naravno bezalkoholno pivo. Posetioci koji nisu veliki ljubitelji piva mogu uživati u raznovrsnim interesantnim događajima uključujući tradicionalne igre i takmičenja koja se obično odvijaju u britanskim pabovima. Pored toga, može se uživati u ukusnim grickalicama i živoj muzici.
Bitka paradajzom u gradu Bunjol u Španiji
Krajem avgusta, španski grad Bunjol svake godine je domaćin neobičnog festivala La Tomatina – Bitka paradajzom. Kao i na ostalim španskim festivalima i ovde ima vatrometa, muzike, plesa i velikog broja štandova sa osveženjem. Glavni događaj je gađanje paradajzom na gradskom trgu. Kako bi se izbegle povrede, pre nego što se njime gađaju drugi učesnici, sočni španski paradajz treba zgnječiti rukama. Nekoliko sati kasnije, reke soka od paradajza, nastale od skoro 100 tona ovog povrća, teku ulicama. Bitka se završava pištoljima na vodu. Tokom festivala, skoro 40 hiljada turista poseti ovaj grad.
Siget festival
Sredinom avgusta Budimpešta je domaćin Sigeta, jednog od najvećih muzičkih festivala u Evropi, koji je osobito popularan u istočnoevropskim državama. Svake godine najveće svetske muzičke zvezde dolaze na ovaj festival. Pored koncerata, na Sigetu postoje i brojne kulturne manifestacije, projekcije filmova, sportska takmičenja, umetničke izložbe, pozorišne i cirkuske predstave, programi za decu, izvlačenje nagrada, dobrotvorne priredbe i još mnogo toga.
Praznik Meyboom u Briselu
Sve od 1213. na ovamo, majsko drvce (drugačije nazvano Drvo radosti) stavlja se na centralni trg u Briselu kao simbol zahvalnosti Arhiđakonu Lavrentiju zbog njegovih herojskih dela. Nikome nije čudno postavljanje majskog drvceta u avgustu. Tradicija je tradicija. Najspektakularniji događaj ove ceremonije je parada ogromnih lutaka koje marširaju briselskim ulicama od katedrale u Sablonu do trga Grand Plas.
Aste Nagusia Fiesta u gradu Bilbau u Španiji
U drugoj polovini avgusta, španski grad Bilbao domaćin je Festivala Aste Nagusia nazvanog Velika nedelja. Zabavni programi, predstave, koncerti, igre, takmičenja, i vatromet traju 9 dana i noći. Glavni ženski lik festivala je lutka Marihaja, kojoj se tokom karnevala pridružuju i lutke sa velikim glavama.
