Zanimljivo

Detalji: Autor Administrator; Datum kreiranja: 30 septembar 2015; Datum poslednje izmene 30 septembar 2015; Pogodaka: 257

7 POZNATIH GROBALjA, KOJA ZA POSETIOCE PREDSTAVLjAJU HOROR

Highgate Cemetery (London, Velika Britanija)

Groblje je poznato po tome da su tamo sahranjeni Čarls Dikens, Karl Marks i druge poznate ličnosti. A takođe i po priči da tamo navodno obitava hajgejtski vampir, sablasno 2,5 metara dugačko stvorenje, koje je napadalo ljude krajem 60-ih godina. 1970-ih godina ljudi su u ovo zaista verovali i čak su nekoliko puta organizovali lov na sirotog vampira, birajući za to noć koja pada na petak,13-i.

Western Burial Ground (Baltimor, SAD)

Na ovom groblju sahranjen je Edgar Alan Po, a takođe je pohranjena i „Lobanja Kembridža“. Smatra se da je lobanja pripadala svešteniku, sa kojim nešto nije bilo u redu, jer su se iz njegovog groba redovno čuli krici. Lobanju su zacementirali, kako bi zaglušili krike, ali mnogi kažu da se krici nekada i dan danas čuju. A neki od njih dolaze iz kamene glave.

Dolina kraljeva (Luksor, Egipat)

Čuvena dolina sa grobovima drevnih egipatskih vladara, uključujući i Tutankamona. Smatra se da kada arheolozi otkopaju sledeću grobnicu, istovremeno oslobode i novog duha. Posmatrači su u više navrata videli različite paranormalne pojave u dolini, uključujući i duh Ehnatona, faraona na kočijama koje vuku vrani konji.

Cemetery Hill (Getisburg, Pensilvanija, SAD)

Posle bitke za Getisburg 1863. godine u okrugu se od duhova nije moglo spasiti. Mnogi posetioci groblja tvrde da su videli, čuli i čak omirisali duha.

Vaganovsko groblje (Moskva, Rusija)

Kao i mnoga poznata groblja, i Vaganovsko se smatra mističnim mestom, gde se ponekad dešavaju čudne i nerazumljive stvari. Zanimljive stvari se dešavaju na grobu čuvenog glumca Aleksandra Abdulova. Noću se nad grobom nadvije čudan oblak u kome se pojavljuje slika poznatog glumca. To se posebno jasno vidi na infracrvenoj svetlosti. Ova pojava prvi put je primećena devetog dana nakon sahrane. Iz groba kao da je izlazila toplota. Psi lutalice dolaze ovde u zimskom periodu da se zagreju. Ovaj fenomen se objašnjava na različite načine. Neki kažu da upaljene sveće na grobu zagrevaju vazduh, koji se podiže uvis; drugi kažu da se to dešava na svim svežim grobovima, tako mrtvački gasovi izlaze na površinu. Postoji još jedna verzija: nakon smrti aura čoveka ne nestaje. Jak sjaj nad grobom znači da je tokom života čovek posedovao veliku energiju. I vaganovsko groblje ima svog duha, koji izaziva pravi užas. Groblje je puno masovnih grobnica. Na jednom mestu pored posetilaca, željnih avantura, iznenada protrči čovek u vojničkoj uniformi. Usta su mu široko otvorena, maše rukama i pokušava nešto da kaže, ali reči se ne čuju. Njegov izgled je neobičan. Mundir pripada vojniku francuske vojske, koja je ovde ratovala 1812. godine. Veruje se da, sahranjen u tuđini, duh vojnika moli da ga vrate kući ili želi bar da se javi porodici. Međutim, nikom nije uspelo da po pokretima usana odgonetne francuske reči.

Boot Hill (Tombstoun, Arizona)

Ovo groblje zanimljivo je po tome što je na njemu napravljena fotografija malog čoveka sa šeširom širokog oboda i nožem u ruci, pri čemu je fotograf tvrdio da u momentu fotografisanja nikakvog čoveka nije bilo.

Glasnevin Cemetery (Dablin, Irska)

Na ovom groblju živi nekoliko duhova, ali jedan od najinteresantnijih je duh psa, koji povremeno posećuje grob svog vlasnika. Priča se da je pas umro od gladi na grobu vlasnika, koji je umro iznenada i ostavio psa samog.

I bilo bi lepo završiti ovu uznemirujuću kolekciju u pozitivnom tonu – mističnom komedijom „Mladić s našeg groblja“, koja će se sigurno dopasti svim poklonicima ovog žanra. Junak filma je dvadesetpetogodišnji mladić po imenu Kolja. On je iz provincije, ali odlučuje da se preseli i Moskvu kod svojih rođaka. Problem je u tome što Kolja vuče ozbiljan dug sa prošlog radnog mesta i neophodno mu je da pronađe posao. I nije u situaciji da mnogo bira. Tako da kada mu stric ponudi mesto čuvara na groblju, on prihvata. Problem je u tome što treba raditi noću. Kolja ima samo jedan izbor – ili se nositi sa misterioznim pojavama ili bežati glavom bez obzira i od misterioznih gostiju i od poverilaca.

Detalji: Autor Administrator; Datum kreiranja: 30 septembar 2015; Datum poslednje izmene 30 septembar 2015; Pogodaka: 289

Četiri nepatentirana pronalaska koji su spasili čovečanstvo

Rendgenski zraci, polio vakcina, antibiotici, insulin – kakva bi bila savremena medicina da su neki naučnici odlučili da zarade na patentima?

Nije teško pretpostaviti da „rat patenata“ – kada svako odmah nastoji da patentira izum – ne pogoduje razvoju nauke. Na sreću, mnogi naučnici su odlučili da odustanu od bogatstva, shvatajući kakvu dobrobit njihovi pronalasci mogu imati za celo čovečanstvo.

Čarobni zraci

Novembra 1985. godine profesor Univerziteta u Vicburgu Vilhem Konrad Rendgen primetio je u svojoj laboratoriji čudan fenomen. On je sprovodio eksperimente s električnim pražnjenjem u gasovima, koristeći staklenu cev sa elektrodama. Naučnik je stavio cev u papir crne boje, koji ne propušta svetlost. Međutim, kristalne soli barijuma, koji se nalazio u blizini, emitovale su svetlost. Kad cev nije dobijala napon, svetlost je nestajala.

Rendgen je shvatio da je otkrio novu vrstu zračenja, ali njegovu prirodu nije umeo da objasni – to je učinjeno kasnije. On je naspram cevi postavio ploču pokrivenu solima barijuma i počeo da pomera razne predmete ispred nje. Na ploči se pojavila senka, čiji intenzitet je zavisio od gustine predmeta. Kada je naučnik ispred ploče stavio svoju ruku, video je skelet svoje šake.

Novi zraci nazvani su iks-zraci, a danas su poznati kao rendgenski. Zahvaljujući otkriću nemačkog fizičara, pojavile su se dijagnostičke metode kao što su radiografija, fluoroskopija, kompjuterizovana tomografija (CT, skener). Rendgenski zraci koriste se u radijacionoj terapiji kancera. Vilhem Rendgen je bio prvi fizičar koji je dobio Nobelovu nagradu. Dobijen novac donirao je Univerzitetu u Vicburgu. Odbio je da patentira svoj izum - želeo je da „magične zrake“ iskoristi celo čovečanstvo.

„A vi biste patentirali sunce?“

1948. godine Nacionalna fondacija za dečju paralizu finansirala je projekat koji je trebalo da utvdi koliko tipova polio virusa postoji. U projektu je učestvovao i naučnik Jonas Salk. U toku rada on je shvatio da je moguće ostvariti najvažniji zadatak – stvoriti vakcinu protiv dečje paralize. Sedam godina Salkov tim je radio na vakcini. U njenom razvoju učestvovali su i sovjetski naučnici Mihail Petrovič Čumakov i Anatolij Aleksandrovič Smorodincev. U periodu od 1956 – 1961 nova vakcina već se masovno koristila, što je pomoglo smanjenju učestalosti dečje paralize za 96%.

Jonas Salk je odbio da patentira vakcinu, što je omogućilo njeno brzo širenje po svetu i spasavanje života mnoge dece. Kada su naučnika za vreme televizijskog intervjua pitali da li namerava da patentira izum, odgovorio je: „Da li biste patentirali sunce?“ Međutim, postoje neki dokazi da takva odluka nije diktirana samo velikodušnošću Salka, već i mišljenjem advokata.

Plesni koje su spasile milione ljudi

1928 godine britanski naučnik Aleksandar Fleming imao je reputaciju brilijantnog istraživača. Ali u njegovoj laboratoriji često je vladao haos – baš to je i podstaklo jedan od glavnih pronalazaka 20. veka. 3. septembra 1928. godine, Fleming se vratio u laboratoriju nakon što je sa porodicom proveo ceo avgust. Njegovu pažnju privukle su kulture stafilokoka ostavljene u uglu prostorije. Na jednoj od ploča pojavile su se plesni, a tamo gde su se pojavile bakterije su bile uništene.

Marta 1929. godine iz gljivica je dobijena supstanca koja je imala antibakterijska svojstva i koju je Fleming nazvao penicilin. U početku naučnik je lek smatrao samo sredstvom za lokalnu upotrebu. Nije pretpostavljao da penicilin može da se uvede u telo u tolikoj količini da uništi sve bakterije, koje cirkulišu u krvi.

Masovna proizvodnja penicilina omogućena je zahvaljujući tome što su Flemingov rad nastavili Valter Flori i Ernst Boris Čejn. Antibiotik je počeo da se proizvodi tokom drugog svetskog rata, kada je spasio živote desetine hiljada vojnika. 1945. godine Fleming, Čejn i Flori dobili su Nobelovu nagradu.

Da je Aleksandar Fleming odlučio da zadrži pravo na proizvodnju i dalje istraživanje penicilina, bio bi veoma bogat čovek. Ali, naučnik je smatreao da supstanca, koja potencijalno može da spasi mnoge živote, ne treba da bude izvor ličnog bogaćenja. Uoči drugog svetskog rata Fleming je odlučio da svoj patent prenese vladi SAD i Velike Britanije. Upravo to je i omogućilo masovnu proizvodnju leka.

Lek za dijabetes

1921. godine mladi kanadski naučnik Frederik Banting upoznao se sa radom ruskog istraživača Leonida Vasiljeviča Soboleva, koji je 1900. godine otkrio da ako se psima podveže pankreas, ubijaju se ćelije koje proizvode probavne enzime, ali i dalje ostaju ostrvca koja sintetišu supstancu neophodnu za smanjenje nivoa šećera u krvi. Banting se zainteresovao za ideju dobijanja supstance iz pankreasa pasa i njeno korišćenje kod ljudi obolelih od dijabetesa. Mladi naučnik izložio je ideju Džonu MekLaudu, profesoru Univerziteta u Torontu. On je bio skeptičan prema predlogu, ali je Bantinga uputio na laboratoriju i 22-godišnjeg asistenta Čarlsa Besta.

Međutim, rad mladih naučnika završio se uspešno i 1922. godine prečišćeni insulin prvi put je dat 14-godišnjem pacijentu Leonardu Tompsonu. 1923. godine Frederik Banting i Džon MekLaud dobili su Nobelovu nagradu zua otkriće insulina. Banting je bio besan što nagradu nije dobio njegov asistent , Best. Najpre je hteo da se odrekne novca, ali ga je ipak uzeo i podelio sa svojim pomoćnikom. Svoj patent prodao je Univerzitetu u Torontu za samo 1 dolar. Verovatno je jedina zamerka koja se može uputiti Bantingu činjenica da se nikada nije pozvao na delo Soboleva (iako je bio dobro upoznat sa njim i čije ideje je praktično sproveo u praksi).

Pred čovečanstvom je još mnogo naučnih otkrića (na primer, pre ili kasnije pojaviće se sredtvo kojim će se moći produžiti život) i ko zna kako će se ponašati novi pronalazači.

Detalji: Autor Administrator; Datum kreiranja: 30 septembar 2015; Datum poslednje izmene 30 septembar 2015; Pogodaka: 161

Činjenice koje će vas zapanjiti

U novoj knjizi „1227 činjenica koje će vas zapanjiti, sakupljene su fenomenalne informacije o našem svetu.

Džon Lojd, Džon Mičinson i Džejms Harking

U svetu ima toliko dijamanata da bi svaki žitelj planete mogao da ima punu čašu.
Držanje osobe u zatvoru u Velikoj Britaniji košta 45 000 funti, što je upola skuplje nego poslati je na Iton da studira.
U Americi je tri puta više PR-ova, nego novinara.
Prvi reklamni džinglovi objavljivani su u novinama – čitaocima se predlagalo da ih samostalno otpevaju.
Viktorijanske vlasti savetovale su ženama da dok putuju železnicom u ustima drže čiodu kao sredstvo protiv neželjenog poljupca dok voz prolazi kroz tunel.
Ženka lasice umire ako godinu dana nema seks.
Na uran se nailazi 40 puta češće nego na srebro i 500 puta češće nego na zlato.
Ako bi se vampir hranio jednom dnevno i svaki put svoje žrtve preobraćao u vampire, stanovništvo planete pretvorilo bi se u vampire za nešto malo više od mesec dana.
Beli i crni nosorozi su iste boje.
Ženke biljnih vaši rađaju ženke koje su već bremenite ženkama.
40% flaširane vode koja se prodaje u svetu je sa česme.
Između 1838. i 1960. godine na više od polovine fotografija prikazane su bebe.
U 19. i početkom 20.veka uklanjanje svih zuba i njihova zamena veštačkim bio je popularan poklon za 21. rođendan..
U 18. veku francuska flota sahranjivala je svoje mrtve u potpalublju.
40% čovečanstva nije živelo do svog prvog rođendana.
Ljudski mozak prima 11 miliona bitova informacija u sekundi, ali prepoznaje samo 40 bitova.
Ne manje od 99% svih bioloških vrsta koje su ikada postojale nisu ostavile nikakav trag u fosilnom zapisu.
Hrčci mogu da osete adrenalin i zato ih drže u službama za obezbeđenje aerodroma - da reaguju na teroriste.
„Aerosmit“ je zaradio više novca na video-igri „Heroj gitare“, nego na bilo kojem od albuma.
Prve vozove londonskog metroa nazivali su „kanalizacionim tremvajima“.
U arapskom reči se pišu s desna na levo, a brojevi s leva na desno. Oni koji vladaju arapskim jezikom pri čitanju tekstova koji obiluju ciframa, moraju da čitaju u oba smera istovremeno.
Šrafciger se pojavio 100 godina pre zavrtnja. On je prvobitno služio za nokte.
Aboridžani, čija kultura datira još iz ledenog doba, se možda tako zovu po planini, čija se lokacija može i utvrditi i koja se već 8000 godina nalazi pod vodom.
Elektrana na ugalj ispušta u vazduh 100 puta više radioaktivnog otpada nego nuklearna, pri proizvodnji iste količine energije.
90% zločina u avganistanskoj provinciji Helmand počini lokalna policija.
Ljudska pljuvačka sadrži opiorfin, koji ima 6 puta jače analgetsko dejstvo od morfijuma.
Konvencionalna mikrotalasna troši više struje u pasivnom režimu, podržavajući rad elektronskog sata, nego kada greje hranu.
U kubizmu nema kocki. Prema teoriji postimpresioniste Pol Sezana, svaki objeklt može biti vizuelno podeljen na cilindre, sfere i konuse (kupe).
100% proizvedene električne energije u SAD je od demontiranih sovjetskih nuklearnih bombi.
Iza tehnologije smart telefona stoji skoro 250 000 pojedinačnih patenata.
Hemoterapija je nus-produkt iperita, koji je primenjen u prvom svetskom ratu.
Kofein se sastoji od ugljenika, vodonika, azota i kiseonika – kao i kokaintalidomid, najlon, trotil i heroin.
Od 1990. g. procenat ljudi u Kini koji živi u siromaštvu opao je sa 85% na 15%.
Duhovni tragalac i vegetarijanac Ser Čarls uveo je figure baštenskih patuljaka 1847. godine. Nadao se da će oni biti mamac za prave patuljke.
Pisaće mašine nekad su se zvale „literarni pianino“.
U prepisci Lorda Bajrona često su se sretale lokne, koje su mu slale obožavateljke. On im je odgovarao sličnim poklonima, ali kovrdže, koje su se nalazile u njima nisu pripadale njemu, već Bocmanu, Bajronovom njufadndlendu.
1811. godine u prestupe, koji su se kažnjavali smrću, spadali su krađa ovaca, pretvaranje da ste penzioner britanske vojske, ozbiljne manifestacije maligniteta kod dece od 7-14 godina, život s ciganima bar mesec dana i krađa sira.
Do 18 godina prosečno američko dete videlo je na televiziji već 200 000 ubistava.
Londonski metro zaradio je više novca na svojoj poznatoj mapi, nego na prevozu.
Do epohe renesanse tri četvrtine svih svetskih knjiga bile su na kineskom.
Perje prosečne ptice teže je dva i po puta od njenog kostura.
Tokom protekllih 60 godina 23 000 građana Severne Koreje prebeglo je u Južnu. Samo dva Koreanca se vratilo.
Skoro polovina Amerikanaca danas živi u siromašvtu ili na ivici siromaštva. 46,40% ne plaća porez na dohodak.
Posle zabrane pušenja 2004.g. osnovna valuta u američkim zatvorima postala je skuša.
Na romskom se televizija kaže „dinilo’s dikkamengro“ što u prevodu znači „kutija za gledanje za budale“
Po-finski «pedant» — «pilkunnussija», čto bukvalьno označaet «e*arь zapяtыh».
Na irskom se meduza kaže «smugairle róin», što bukvalno znači „slinavo fokino krzno“.
Na franucuskom se šećerna vuna kaže «barbe à rara» («tatina brada»).
Zevs je imao pet žena. Jedna – njegova tetka, druga – starija sestra, a treću je pojeo.
Studije sa eksperimentima na zečeve dobile su 26 Nobelovih nagrada za fiziologiju ili medicinu.
1875. Godine kralj Fidži je tokom zvanične posete Australiji dobio boginje, doneo ih na ostrvo i na taj način uništio četvrtinu svojih podanika.
U 90% svega što je napisano na engleskom koristi se svega 1000 reči.
Dabrovi imaju providne kapke – da bi videli pod vodom zatvorenim očima.
Kao znak prijateljstva između dve zemlje, 1187. godine Ričard Lavlje Srce, kralj Engleske, proveo je noć u istom krevetu sa Filipom II, kraljem Francuske.
1999. godine bandu lopova primorali su da se bavi društveno-korisnim radom duž trase u Roteramu. Sledećeg proleća narcisi zasađeni duž puta su se rascvetali i obrazovali reči „jebite se“ i „đubrad“.
Milioner Sesil Čab je kupio Stounhendž 1915.g. svojoj ženi, ali se njoj nije svideo, pa ga je 1918. godine poklonio državi.
Muzeje i galerije u Velikoj Britanije svake godine poseti sedam puta više ljudi nego nego fudbalske utakmice Premijer lige.
Polovina bioloških vrsta živi u tropskim šumama.
Suprotno od planktona – nektoni su bića koja aktivno plivaju u vodi. Nektoni su ribe, delfini i ljudi.
Na svakih 5 dana u Kini se izgradi novi neboder. 1916.godine biće ih 4 puta više nego u SAD.
Tri četvrtine Francuza odmara u Francuskoj.
Tajna služba MI5 koristila je posebne čajnike za otvaranje koverti.
Na daljini do jedne milje golub pismonoša je brži od faksa.
46% odraslih Amerikanaca veruje da Zemlja postoji manje od 10 000 godina.

Detalji: Autor Administrator; Datum kreiranja: 08 septembar 2015; Datum poslednje izmene 08 septembar 2015; Pogodaka: 173

Nepopravljiva šteta koju plastika nanosi životinjskom svetu. Ove slike slamaju srce!

Plastika je svuda. Čak i morsko đubre se sastoji 80% od plastike. Veliko ostrvo smeća u Tihom okeanu savršena je ilustracija koliki je to problem. A to ostrvo nije jedino, kako se ispostavilo, ima ih pet.

Najveća štetnost plastike je u tome što se ne razgrađuje u potpunosti. Vremenom, ona se lomi pod uticajem ultravioletnih zraka, ali nikad ne nestaje, ne rastvara se, ne ispari sa lica zemlje. Nemerljivu štetu plastika nanosi životinjama i pticama. Ako čovek može da se otarasi platike tako što je baci u đubre, životinjski svet sa ovim ne može da se nosi...

JEŽEVI I DRUGI ŠUMSKI STANOVNICI

Kad jednom upadne u mrežu plastike, jež ne može sam da se oslobodi. I najverovatnije će živeti sa svojim „kompanjonom“ do svog kraja...

DELFIN

Delfina prati plastična kesa. Biće srećan ako paket zaostane na jednom od oštrih zavoja.

PINGVIN

Šape pingvina umrsile su se u starim balonima, telo mu je upleteno plastičnom trakom. Kakva sreća što je na putu upoznao fotografa koji ga je spasio, ali ga je pre toga fotografisao kako bi pokazao ljudima kakvu štetu nanosimo životinjama.

GALEB

Galeba svuda prati crna plastična kesa koja se zaglavila u jedno od njegovih pera. Ostaje da se nadamo da ptica samo što je poletela i da će se brzo osloboditi „parazita“.

KORNjAČA

Kornjače stradaju od plastičnog otpada možda i češće od drugih. Budući da spadaju u niske životinje, kornjače upadaju u plastične zamke koje ostaju njihovi pratioci do kraja života. Plastika deformiše njihov oklop i sve unutrašnje organe...

PATKA

Ne manje od ostalih stradaju patke koje upadaju u ovakve zamke. Pored nelagodnosti i spoljašnjih deformacija, plastika nanosi ogromnu štetu i unutrašnjim organima ptica i životinja. Mnogo životinja i umire zbog toga.

U mogućnosti smo da smanjimo potrošnju plastike, za to postoji stotinu mogućnosti. Hajde da se zajedno pobrinemo o planeti!

Detalji: Autor Administrator; Datum kreiranja: 26 avgust 2015; Datum poslednje izmene 26 avgust 2015; Pogodaka: 173

Higijenske navike u srednjem veku

Srednji vek se smatra najspornijom i najkontroverznijom epohom u istoriji čovečanstva. Pravila higijene u to vreme bila su nešto drugačija, u toj meri da bi o tome mogao da se napravi horor film.

Posuda ispod kreveta

Posebna prostorija sa WC-om izum je modernog doba. U srednjem veku posuda pod jastukom bila je veliki luksuz. Obično su ih držali ispod kreveta, izbacujući povremeno sadržaj sa prozora.

Prljave ruke

Pranje ruku bar jednom dnevno počelo je tek u 18. veku kod bogatih stanovnika Holandije. Do tada obični ljudi su jeli neopranim rukama, što je svakako skraćivalo životni vek.

Korišćenje vode nekoliko puta

Oprati se u čistoj vodi, u kojoj pre tebe nije bila cela tvoja porodica, bila je retka pojava. Jedan tuš bio je za ljude srednjeg veka naučna fantastika, posebno za one koji su živeli u zajednici.

Pranje urinom

Korišćenje urina nije se ograničavalo samo na pranje veša, već se koristio i u srednjevekovnoj kozmetici – urinom su se često umivali.

Nije bilo toalet papira

Potrebu za toalet papirom i nečem sličnom tome uvideli su još naši pećinski preci. Rimljani su u tu svrhu u toaletima držali sunđere za kolektivnu upotrebu, ali naši preci su se ograničavali na ruke ili na pregršt lišća.

Pod je bio prekriven đubretom

Zemljani pod, posut slamom i obilno oplođen slojevima đubreta, bio je svakodnevan priča za ljude srednjeg veka, kao za nas parket ili laminat.

Buve u krevetu

Bez nekoliko ujeda buva nije prošla nijedna noć sve do prosvećenog dvadesetog veka i pojave mašina za pranje veša u svakom domu.

Cvetna kamuflaža

Da zamaskira užasan smrad mogao je samo parfem, kojim su obilno polivali odeću i uopše sve što se nije podvrgavalo pranju više meseci.

Nehigijena u modi

Sređivanje kose guščjom masti bilo je izuzetno popularno u to vreme i to je bilo plodno tle za sve vrste parazita.

Komadi životinja na licu

Teško je poverovati, ali nekada su žene na licu nosile veštačke obrve od mišjeg krzna.

Prehlade su lečili pijavicama

Pijavicama su lečili čak i prehladu, grčeve u stomaku i glavobolje. Lečenje pijavicama je cvetalo, a ljudi su umirali od trovanja krvi.

Usijano gvožđe umesto lekova

Otvorene rane često su lečili usijanim gvožđem, boreći se na taj način sa infekcijama. Nekada je posle ovih intervenicija moralo da dolazi do amputiranja ruke, ali dešavalo se i da je pomagalo.

Open Source Content Management

Pretraga

Navigacija