Jordan
- Detalji
- Autor Administrator
- Pogodaka: 5146
Vadi Ram
Ova pustinja nalazi se na skoro 900 metara nadmorske visine i još jedan je od turističkih dragulja Jordana. Ipak, za razliku od Petre, mali broj turista zna za ovo nesvakidašnje mesto. Ako očekujete klasičnu pustinju sa peščanim dinama kojima se kraj ne nazire, prevarili ste se. Vadi Ram je zapravo sačinjen od dolina koje se od severa pružaju ka jugu. Okomita brda, crvenkasi pesak i kamenje obogaćuju lepotu ovih prizora. Oni sa više avanturističkog duha koji reše da zađu malo dublje u useke ovih brda mogu videti i drevne crteže i natpise koje su tokom hiljada godina za sobom ostavljali stanovnici ovih predela.
Danas u pustinji Vadi Ram živi sedam beduinskih plemena i oni su nosioci turističkog razvoja tog područja. Ovi ljudi naviknuti su na život u neprsitupačnoj i ponekad surovoj pustinji. Oni organizuju ture obilaska pustinje i iznajmljuju džipove za tu avanturu. Ukoliko želite da se bliže upoznate sa njihovom kuluturom i tradicijom, možete popiti kafu u nekom od šatora jer su ova plemena veoma predusretljiva. Saznaćete i neka pravila bontona u beduinskom svetu, ali vam neće zameriti ako neko i prekršite.
Svako ko je gledao film „Lorens od Arabije“ poželeo je da obiđe te predele. Vadi Ram je prema nekim navodima uporavo pustinja gde je T.E. Lorens učestvovao u arapskoj pobuni protiv Osmanskog carstva. Lorens od Arabije stvarna je ličnost, ali nije sa sigurnišću potvrđeno da li su svi lokaliteti nazvani po njemu zaista autentični. U svakom slučaju, poesta Vadi Ramu veoma je uzbudljiva i poučna avantura.
- Detalji
- Autor Administrator
- Pogodaka: 6259
Petra
Petra, jedna od najvećih turistička atrakcija Jordana, dugo je bila skrivena od očiju zapadnog sveta zbog čega je još uvek nazivaju „izgubljeni grad“. Samo ime Petra na grčkom znači kamen ili stena, što odlično opisuje ovaj neverovatni grad koji je uklesan u kamenu. Locirana na potezu između Crvenog i Mrtvog mora, Petra je dugo bila bitna tačka na trgovačkoj mapi antičkog sveta. Naime, tu su prolazili karavani koji su transportovali svilu i začine iz Kine i Indije ka Egiptu, Grčkoj, Rimu i ostalim velikim carstvima tadašnjeg vremena. Međutim, nakon 14. veka i po otkrivanju alternativnih načina transporta robe, Petra počinje da bledi i polako nestaje sa mape. Ipak, Beduini iz tog područja su sve vreme znali za nju. Međutim, oni su verovali da drevni grad krije neprocenjivo blago faraona i na sve načine su pokušavali da spreče širenje informacija o Petri kako niko drugi ne bi došao u posed tog velikog bogatstva. I pored toga, švajcarski istraživač Ludvig Burkhard 1812. uspeva da prerušen u Arapina prođe kraj beduinskih čuvara i uđe u magična prostranstva Petre.
Od tog trenutka svet se zainteresovao za lepotu ovog grada koja ostavlja bez daha. Do centralnog dela Petre stiže se kroz uzanu klisuru, Sik, koja se proteže dužinom od otprilike jednog kilometra. Na izlazu iz klisure turiste čeka veličanstven prizor – fasada Riznice (Kazneha). Čitav grad je uklesan u kamen ružičaste boje, a za Riznicu se veruje da je napravljena kao grobnica za nekog od kraljeva. Poslednjih godina, naročito nakon velike popularizacije Petre njenim proglašavanjem za jedno od novih svetskih čuda 2007., javila se zabrinutost za ovaj grad, koji usled erozije, velikog broja turista, i mnoštva atmosferskih uticaja polako postaje trošan. Zbog svega toga je osnovan Trust za zaštitu ovog bitnog arheološkog lokaiteta.
- Detalji
- Autor Administrator
- Pogodaka: 6325
Akaba
Akaba je jedina luka u Jordanu. Nalazi se na Crvenom moru i njen razvoj počinje 1965. godine, kada je tadašnji kralj Jordana, Husein, mudro zamenio 6000 kvadratnih metara pustinje u unutrašnjosti Jordana za svega 12 kilometara obale odmah ispod Akabe. Time je omogućeno pretvaranje ove regije u jedan od najznačajnijih turističkih destinacija u Jordanu. Turistima se dopada toplo Crveno more, uvek toplo i sunčano vreme, a velika atrakcija je i koralni greben Jamanieh.
Podaci o Akabi datiraju još od pre više od 5000 godina. Vlast nad ovim gradom imali su Rimljani, od kojih su je potom preuzele islamske dinastije, a u 12. veku krstaši su pokorili grad i napravili utvrđenje čiji se ostaci mogu i danas videti. Ipak, ubrzo je Akaba ponovo postala deo Otomanskog carstva, tako da se tragovi raznih civilizacija, kultura i religioznog nasleđa mogu uočiti u njenoj arhitekturi. Interesantno je da je pod temeljima crkve Svetog Đorđa iz 230. godine pronađena podzemna pećina za koju se pretpostavlja da su je još Hristovi učenici koristili kao bogomolju.