Istorijska mesta
- Detalji
- Pogodaka: 97780
Spomen kosturnica Gučevo
Planina Gučevo ušla je u istoriju posle Prvog svetskog rata kada je na njenim obroncima vođena prva rovovska bitka na svetu. Na vrhu planine podignut je spomenik srpskim borcima stradalim tokom borbi na Gučevu 1914. godine.
Gučevska operacija vođena je u sklopu druge neprijateljske ofanzive na Srbiju, odmah nakon bitke na Ceru, u kojoj je srpska vojska odnela i prvu savezničku podedu u Prvom srpskom ratu. Tokom ratnih operacija 1914. godine, centralni položaj srpskih snaga na planini Gučevo označen je kao “kota smrti“, a borbe koje su počele 8.septembra trajale su 55 dana.
U čast poginulim srpskim borcima, na vrhu je 1929. godine podignuta spomen-kosturnica u obliku piramide, visoka 16 metara. U njoj su zajednički sahranjeni posmrtni ostaci ratnika srpske i austrougarske vojske.
Na spomeniku je sarkofag sa natpisom: “Gučevski heroji u borbi 1914. godine “, a ispod njega je arhitrav sa Njegoševim stihovima: “Blago onom ko doveka živi imao se zašta i roditi“. Iza spomenika se nalaze ostaci rovova iz Prvog srpskog rata. Okolina spomenika je iskrčena, uređen je vidikovac sa kojeg se pruža prelep pogled na Podrinje, Pocerinu, Semberiju i Majevicu.
- Detalji
- Autor Administrator
- Pogodaka: 25476
Hotel Fantast
Turistički kompleks Fantast predstavlja bivši dvorac bogate porodice Dunđerski.Prostire se na 65 hektara i pored dvorca na njemu se nalaze i ergela, mali kaštel, kapela, park i prateći sadržaji.
Porodica Dunđerski je poreklom iz Hercegovine (okolina Gacke). Krajem 17. veka doselili su se u okolinu Subotice, a kasnije u Srbobran. Početkom 19. veka, Gedeon Dunđerski, deda Bogdana Dunđerskog, postavio je temelje bogatstva porodice. Njegov sin, Aleksandar Dunđerski, svojom štedljivošću i preduzimljivošću, još je više uvećao bogatstvo i uveo porodicu u krug krupnih zemljoposednika. Njegov najstariji sin Bogdan, nasledio je 2600 jutara zemlje. Bogdan je osim bavljenja ratarstvom bio poznat i po ergeli koja je brojala 1400 konja.
U periodu od 1919. do 1923. godine, Bogdan podiže zamak u stilu neogotike i neoklasicizma. Dvorac je imao i svoj bazen i bio ograđen niskom zidom sa dve kapije od kovanog gvožđa.
Posle Drugog svetskog rata dvorac je nacionalizovan, a osamdesetih godina prošlog veka je adaptiran i pretvoren u hotel "Fantast". Ime je dobio po čuvenom pastuvu.
Hotel Fantast je smešten u opštini Bečej, Pored puta Bačka Topola - Bečej.
Udaljenost
Bačka Topola 14 km
- Detalji
- Autor Administrator
- Pogodaka: 7997
Камени мост у Вучитрну
Војиновића мост се налази у Вучитрну и представља најстарији сачувани камени мост у Србији. Изграђен је крајем XIV или почетком XV века. Мост је подигнут да би премостио реку Ситницу, на траси караванског пута који је повезивао Дубровник са Скопљем, Ток Ситнице се временом мењао, тако да је првобитно подигнуто 5 лукова, а касније су дозидана још 4 лука. У наредним вековима, река Ситница је наставила да мења свој ток, тако да данас испод њега више не тече река Ситница. Дужина моста износи преко 135 m, а ширина коловоза готово 5 m.
Према народном предању, подигли су га браћа Војиновићи, које епска поезија помиње као сестриће цара Душана. Војиновићи су били српска властелинска породица која је имала значајну улогу у Србији, поготово након смрти цара Душана. Врхунац моћи достижу за време војводе Војислава Војиновића, а потом и његовог братанца Николе Алтомановића, ког је удружена коалиција кнеза Лазара и бана Твртка заробила у Ужичком граду и ослепела.
Фотографија преузета са Википедије.
Извор: Википедија
- Detalji
- Autor Administrator
- Pogodaka: 13725
Čegar
Jedna od najvažnijih bitaka u Prvom srpskom ustanku vođena je na Čegru kod Niša. Osim što je Niš za ustanike imao veoma važan strateški položaj, zauzimanje Niša kao većeg turskog privrednog centra je bilo od velikog značaja jer bi se njegovim pljačkanjem obezbedilo dalje finansiranje ratnih operacija. 1809. godine, oko 18.000 srpskih boraca dolazi do Niša. U tom trenutku u gradu je bilo samo 10.000 turskih vojnika. Prema predanju, Huršid paša šalje Sinđeliću lubenicu napunjenu zlatnicima da bi prešao na Tursku stranu. Sinđelić vraća lubenicu, ali mu šalje i tikvu napunjenu olovom uz napomenu da će takvih biti još, sve dok Turci ne napuste grad.
Srpska vojska nekoliko dana okleva sa napadom i u međuvremenu Turcima stiže pomoć. Od početnih 10.000 vojnika, sada je pod komandom Huršid paše 40.000 ljudi. Pored toga, turska konjica koja je veštim manevrima odvukla vojvodu Dobrnjca sa delom vojske se krišom vraća u grad. Promena brojnog stanja omogućava Turcima da prvi krenu u napad. Srbi odbijaju nekoliko talasa, a nezadovoljan učinkom, Huršid paša odseca glave komandantima artiljerije. Zatim kroz podzemne hodnike uvodi u borbu još 20.000 odmornih vojnika. Sinđeliću niko ne dolazi u pomoć i shvativši da je izdan i da je bitka izgubljena, oslobađa vojnike zakletve i naređuje spasavanje ranjenika. Započinju borbe prsa u prsa. Vojvoda Sinđelić silazi u barutanu i hicem iz kubure diže u vazduh ceo šanac.
Smatra se da je na Čegru poginulo ukupno oko 10.000 Turaka, od toga 6000 od eksplozije. Srba je poginulo onoliko koliko je bilo Resavaca - oko 3000 . Na njima Huršid paša iskaljuje svoju mržnju prema Srbima. Poginulim Resavcima odseca glave, hapsi ćurčije u gradu i naređuje da njihove lobanje napune pamukom kako bi ih poslao sultanu. Zatim uvodi porez da bi od preostalih lobanja podigao Ćele-kulu, nezamislivu opomenu srpskom narodu. Kada je Ćele-kula završena, ukupno je bilo uzidano 952 lobanje. To međutim nije bila konačna cena nesloge i izdaje. Pošto je u poslednjem redu ostalo mesta još za 30 lobanja, Huršid paša naređuje da se zarobljenim Srbima odseku glave kako bi se red dopunio.
Bitka na Čegru je bila prekretnica u Prvom srskom ustanku i smatra se da bi tok ustanka bio potpuno drugačiji da je Niš osvojen. U senci herojskog čina Stevana Sinđeliđa ostala je nesloga i izdaja.
Na mestu bitke, desetak kilometara od Niša, podignut je spomenik 1937. godine.
- Detalji
- Autor Administrator
- Pogodaka: 20610
Takovo
Od nekadašnje guste hrastove šume na mestu današnjeg spomen kompleksa „Drugi srpski ustanak“ u Takovu ostalo je samo nekoliko hrastova koji su pod zaštitom države. Na tom mestu je na crkveni praznik Cveti, 11. aprila 1815. godine počela druga faza borbe Srbije za oslobođenje od Turaka. Po nekim istoričarima, radi se zapravo o trećoj fazi jer je Drugom srpskom ustanku prethodila 1814. godine neuspešna Hadži-Prodanova buna u okolini Čačka.
Nakon gušenja Prvog srpskog ustanka, stanje za Srbe je bilo još gore nego za vreme vladavine dahija. Pored uvođenja velikih poreza za obnovu štete, Turci su počeli sa osvetom i ubijanjem kakvo možda nije zabeleženo za sve vreme njihove vladavine. Pripreme za ustanak držane su u strogoj tajnosti. Bilo je dogovoreno da se na Cveti, kada se u Takovu održava veliki sabor, donese konačna odluka. Na sastanku su se okupili viđeniji ljudi rudničke nahije i za vođu ustanka izabrali Miloša Obrenovića.
Prema istorijskim izvorima, Miloš Obrenović se nakon izbora popeo na kamen sa kog se okupljenom narodu obratio sledećim rečima:
„Slušajte braćo. Čujte Srbi. Čuj veliko i malo, muško i žensko, koji ste god došli evo ovde danas. A tko nije danas ovde, onaj svakako od vas da čuje i očuje, i da svak dobro razumije i upamti ovo što ću svima sada za vazda prozboriti. Ako ste radi mene imati s vama i pred vama od sada za svagda u opštem poslu i rukovodca za narod i zavičaj i ako ste radi da svi naši trudi budu napredni, a vi sad svi iz jednog ovdi grla pred ovim božijim domom to izrecite i pred svetim oltarom zavjet činite, da vi na vaše duše primate sve ono što bi od ovog preduzetog posla moglo izaći nesreće i postradanja, pak i to da meni sad ovdi obećavate i odmah da mi date punu vlast i slobodnu volju da ja mogu zapovjedati svakom vam i da mogu nakazati svakog koji me god ne bi što hteo poslušati ili koji bi što ukvario.“
Na to su svi jednoglasno uzviknuli:
"Sve na našu dušu, i vrat, i obraz..."
Nakon toga, knez se povukao, obukao svečano odelo i sa zastavom izašao napolje gde je narodu rekao:
„Evo mene, a evo vam rata s Turcima!“
Pod Takovskim grmom gde su ove reči izgovorene podignut je obelisk 1887. godine. Na jednoj strani spomenika nalaze se stihovi Ljubomira Nenadovića:
„Ovaj grm će vreme da osuši
I kameni stub će da poruši
Al Srbija večito stajaće
I MILOŠA ime spominjaće“
Ostaci grma čuvaju se u muzeju u Takovu, a nedaleko od spomenika je hrast koji je knez Mihajlo 1867. godine osveštao za naslednika.
Posledice ustanka
Oružane borbe su trajale samo 4 meseca. Za razliku od Prvog srpskog ustanka, politička situacija u Evropi je išla na ruku Srbiji. Posle pobede nad Napoleonom, Rusija je mogla mnogo više da pomogne Srbiji tako da su se borbe nastavile diplomatskim putem. Srbija je dobila određenu samoupravu čime je omogućen politički i ekonomski razvoj. Pobedom Rusije nad Turskom i Jedrenskim mirom 1828. godine, predviđeno je posebnim članom da je Srbija dužna da Turskoj plaća godišnji danak čime su u Srbiji konačno ukinuti feudalni odnosi i turska vlast.
Za smeštaj u okolini Takova, pogledajte stranicu Takovo - Smeštaj
