• Svi tekstovi o Mađarskoj

Detalji

Datum kreiranja: 05 avgust 2012

Datum poslednje izmene 16 maj 2016

Pogodaka: 6603

Nacionalni parkovi Mađarske

Nacionalni Park Dunav – Drava – Gemenc

Gemenc kao deo Nacionalnog parka Dunav – Drava se prostire na plavom terenu Dunava, na južnoj granici Del-Alfeda i Južnog Podunavlja. U Perbelju radi škola u prirodi i Ekoturistički centar, otvoren 2006. godine. U cilju očuvanja genetskog fonda svetski poznate populacije jelena, lovni tereni u Gemencu se nalaze pod posebnim tretmanom. U šumi je određeno osam terena gde se dozvoljava prilaz izletnicima koji su željni odmora i rekreacije u šumskom ambijentu.  

U Gemecu postoji Državna šumska železnica koja saobraća svakodnevno po ustaljenom redu vožnje. Malim vozom se može obići šuma Gemenca, a osim toga postoji mogućnost za vožnju kočijama, biciklom, šetnju sa vodičem ili bez njega, razgledanje u grupi ili vožnja brodom. Proteklih godina otvoreno je za promet i pristanište za putničke brodove, postavljene su osmatračnice, edukatine staze, šumska igrališta za decu. Za profesionalne i amaterske fotografe u nacionalnom parku obezbeđuju se stručni vodiči i posebne osmatračnice, kao i motorni čamci i džipovi. 

Nacionalni Park Kriš – Moriš

U nacionalnom parku ograničenom rekom Kriš, Moriš i Tisa, na 13 lokaliteta, pored droplje žive mnoge retke životinjske vrste, nekoliko specifičnih vrsta leptira i slepo kuče. Takođe se u nacionalnom parku mogu naći razne vrste retkih biljaka, kao što su gorocvet i kadulja. Osobenosti prirodnog blaga ovog nacionalnog parka doprinose i biljka žuti lužnjak. Stotine hiljada cvetova ove biljke podsećaju na period otopljavanja sa kraja ledenog doba. Na obalama reka grane drveća dotiču vodu, pozivaju na igru skrivalica, romantičnu šetnju, vožnju biciklom ili na piknik pored vode.

Nacionalni park Kiškunšag

U podunavskoj niziji, u peščarama Homokhatšaga i u dolini Tise nalaze se mnoge znamenitosti. Nacionalni park Kiškunšag sačinjava devet zasebnih područja koje se prostiru na 53.000 hektara i obuhvataju najveća prirodna blaga predela između Dunava i Tise. Većina ekosistema ovog parka živi na slatinastom tlu i peščarama. Akvatični ekosistemi nastanjeni su u slatinastim jezerima, močvarama i ritovima kao i u rukavcu Tise. Tradicija salašarskog života, ekstenzivno stočarstvo i svojevrsna poljoprivredna kultura daju poseban doprinos jedinstvenoj slici pejzaža na Kiškunšagu.

• Svi tekstovi o Sloveniji
• Svi tekstovi o skijanju

Detalji

Datum kreiranja: 05 avgust 2012

Datum poslednje izmene 21 jun 2016

Pogodaka: 6097

Kranjska Gora

Kranjska Gora, smeštena na krajnjem severozapadu Slovenije, na tromeđi sa Italijom i Austrijom, ima reputaciju najboljeg sportskog rekreativnog, zabavnog i kongresnog centra na Julijskim Alpima.

Zima Kranjskoj Gori donesi romantično snežnu kulisu, a leta su prijatno osvežavajuća. Svih 12 meseci posećuju je brojni gosti koji žele isključivo odmor ili žele da prikupe novu snagu za nove izazove. Gosti su rekreativci, vrhunski sportisti, mlade porodice, poslovni ljudi. Pored mnogobrojnih sadržaja, svi oni koji žele da ugode sebi mogu to da urade i u velnes centrima. Kupovinu najrazličitije robe možete obaviti u samo nekoliko kilometara udaljenim šoping centrima u susednim zemljama.

U Kranjskoj Gori svako godišnje doba ima jedinstvene čari i lice kojima privlači posetioce iz cele Evrope..

• Svi tekstovi o Grčkoj

Detalji

Autor Administrator

Datum kreiranja: 02 novembar 2011

Datum poslednje izmene 15 maj 2016

Pogodaka: 5831

Kastorija

Jedan od najdražesnijih grčkih gradića, smešten je na severu Grčke, duž obale jezera neobičnog imena - Orestija, nazvanom po jednoj ličnosti iz mitologije, takozvanom gorštaku. Da li je ovo grad dabrova (na grčkom - kastoras) kojih je ranije i bilo u njemu, ili zamkova (na grčkom - kastro), ili ipak grad Kastora - smrtnog blizanca besmrtnog brata iz grčke mitologije, ostaje da se utvrdi, ali sigurno je da je ovaj mali grad dobio ime po jednoj od ovih reči - Kastorija.

U Kastoriji ima preko 50 crkava, a kažu da ih je nekad bilo i mnogo više. I broj od pedesetak za grad ove veličine je zaista fascinantan. To su pravoslavne crkve u grčko-vizantijskom stilu. Većina ovih crkava podignuta je jako davno, neke čak i pre 10 vekova, neke malo kasnije, ali izgleda da nijedna crkva nije podignuta posle XIV veka, mada su skoro sve one obnovljene. Ne samo zbog impozantnog broja crkava, već i zbog sedišta mitropolije, ovaj grad smatra se jednim od ključnih verskih centara.

Ulice grada su veoma uzane, neke su kaldrmisane, neke ne, ali svakako odaju izgled nekog arhaičnog mesta. Međutim, izgled kasnije zidanih kuća i zgrada ipak ukazuje na dobru ekonomsku situaciju njihovih vlasnika, tako da je nesumnjivo da je ovaj gradić imao svoj kulturni i ekonomski uspon tokom 17. i 18. veka. Ako bacimo pogled na deo grada sa skupim hotelima i modernim građevinama, onda možemo reći da se u Kastoriji prepliću prošlost i sadašnjost. Kada smo već kod istorije, podaci ukazuju na to da je pre pada pod tursku vlast, Kastorija bila srpski grad. Od 1912. godine u je u sastavu Grčke. Činjenica da se nalazi pored jezera, čini ovaj grad još lepšim i primamljivijim. Stazice koje su napravljene za šetnju uz jezero daju izrazitu romantičnu crtu ovom gradu.

Veliki broj stanovnika bavi se nekim zanatskim poslovima, što je tekovina prošlosti, odnosno turskog uticaja. Trgovina krznom ranije je ovde bilo isplativo zanimanje. Danas to više nije trgovina već šivenje krzna, koje se, s obzirom da dabrova više nema, danas uvozi i prerađuje, a onda izvozi dalje. Iako samo jezero više nije preporučljivo za kupanje, ono ipak čini značajnu prirodnu lepotu ovog grada, ali da bi priroda u njemu bila još bajkovitija, tu je nezaobilazna Zmajeva pećina u koju mnogi ranije nisu ni smeli da kroče bojeći se zmaja koji, prema predanju, čuva zlato koje se u njoj nalazi.

• Svi tekstovi o Letoniji

Detalji

Autor Administrator

Datum kreiranja: 16 oktobar 2011

Datum poslednje izmene 01 mart 2016

Pogodaka: 8022

Letonija

Pored skoro pedesetak starih zamkova, stotine jezera i mineralnih izvora, urbane arhitekture, sačuvane narodne tradicije i prelepe prestonice Rige, u Letoniji (Latviji) postoji i veliki broj odmarališta na obali Baltičkog mora. Istina, i u najelitnijem od njih, Jurmali, nema mnogo gužve u hotelima.

Latvija se nekada, u Sovjetskom Savezu, smatrala unutrašnjim inostranstvom (kao i ostale baltičke republike SSSR-a: Litvanija i Estonija). Kažu da se ovde osećao miris zapadne demokratije i bogatstva, a naročito u danima kada je vetar duvao sa strane Finskog zaliva. Odmor u Jurmali bio je san svakog sovjetskog intelektualca.

Klima Letonije

Srednja temperatura u julu iznosi od +18 do +20 °C. U januaru na obali Baltičkog mora prosečna temperatura je oko 2 °C, a u istočnim regionima do -7 °C. Najsunčaniji mesec je maj i tada je količina padavina najmanja.

Hoteli u Letoniji

Smeštaj u Letoniji možete besplatno rezervisati ovde: Hoteli u Letoniji

Kuhinja Letonije

U Letoniji su naročito popularna jela od ribe i krompira. Na najboljem glasu su jela od baltičkog lososa i krompir zapečen sa sirom, pileća supa i šnicle u sosu od crnog luka.

Cene u restoranima su normalne. Najpoznatiji lanac restorana je Lido. Od pića karakterističnih za Letoniju, izdvajamo pivo na točenje Aldara Zelta.

Znamenitosti Letonije - Šta videti

Prestonica Riga je najlepši grad ne samo Letonije već i svih baltičkih republika. Za obilazak svih znamenitosti je dovoljno 1-2 dana.

Daugavpils je drugi po veličini grad Letonije, smešten 230 kilometara od Rige, blizu granice sa Belorusijom , Litvanijom i Rusijom . Glavne znamenitosti Daugavpilsa su tvrđava, crkva Sv. Petra, Borisoglebskaja crkva i živopisno Stropsko jezero.

Cesis je jedan od najšarmantnijih gradova Letonije. Turisti ovde dolaze zbog tvrđave, crkve Sv.Jovana, prelepog parka, zamka Cesis.

Sigulda je takođe posećen grad, zahvaljujući svom nacionalnom parku i ostacima Siguldskog zamka i zamka Turajda.